Крајем марта четвртаци раде међународни тест

Основци из Србије од 25. марта до 11. априла пети пут ће бити обухваћени великим међународним ТИМСС испитивањем, којим се у више од 60 земаља света проверавају ђачка постигнућа и оно што су научили из математике и природних наука. Такође се узимају подаци о породичном и образовном контексту у којем ученици уче, па су, поред њих, испитивањем обухваћени и родитељи, наставници и директори школа.

На основу тога се у свакој земљи, али и на планетарном нивоу, обавља процена стања и напретка основног образовања а, како незванично сазнајемо у Министарству просвете, ова анализа за Србију је битна јер су наши ђаци последњи пут остварили лоше резултате на другом великом светском ПИСА тестирању из 2012. године, док се скор прошлогодишњег теста још не зна. У овогодишњем ТИМСС истраживању учествоваће 4.669 ученика и 216 учитеља из 165 основних школа из три региона, односно из Београда, Војводине и централне Србије, и исто толико директора тих установа.

Обичај је да се у свету тестирају четвртаци и осмаци, а овдашње просветне власти су изабрале да се овогодишњи циклус испитивања у Србији обавља само са ученицима четвртог разреда. Весна Недељковић, помоћник министра просвете за предшколско и основно образовање, објашњава да не желе овим додатно да оптерећују осмаке, јер их ускоро очекује и завршни испит.

– Засад имамо довољно тестирања. Спроводимо национална испитивања знања ђака и прошле године су тестирани седмаци и ученици трећег разреда гимназија, а ученици додатно учествују и у три велика међународна испитивања, а то су ПИСА, ТИМСС и ПИРЛС – појаснила је Недељковићева.

Национални координатор међународног истраживања ТИМСС 2019. др Ивана Ђерић, из Института за педагошка истраживања, истиче да су основци тестирани на сваке четири године од 2003. и да су, за разлику од лошег успеха на ПИСА тесту, резултати на овом веома добри.

– Ово истраживање већ 16 година показује да су наши четвртаци изнад просека у математици и природним наукама. Осмаке смо тестирали само 2007. и показало се да нису баш толико добри. То нам говори да учитељи у Србији одлично раде свој посао и добро припремају децу у школама, а да се у међувремену, од четвртог до осмог разреда, нешто догађа и ђаци слабије упијају знања. Мислим да је реч о томе што наставници на учитељским факултетима добијају много више педагошко-психолошких знања и боље потковани долазе да предају у школи него њихове колеге које су завршиле неке друге факултете и предају у вишим разредима осмолетки. Једноставно, учитељи боље уче децу – истакла је Ђерићева и објаснила да ђаци на часовима попуњавају тест знања из математике и природних наука и да се овај други део питања базира на предмету Природа и друштво за четвртаке.

За свако одељење биће припремљено по 14 различитих тестова, што значи да ће отприлике по два ђака имати иста питања. Учитељ, школски координатор ТИМСС тестирања и реализатор пројекта, који је обично учитељ из другог одељења, надгледају цео процес. Тест ће садржати питања са одговорима вишеструких избора, као и питања отвореног типа, а задаци ће бити различитог нивоа сложености. Други део тестирања подразумева попуњавање упитника, које, сем ђака, обављају и родитељи, учитељи и директори школа. Док учитељи и директори то чине онлајн, ђаци упитник попуњавају на часовима после теста и уз паузе ће то у току једног школског дана радити укупно 2,5 сата. Родитељи ће такође на упитник одговорити писмено, а школи је остављено да изабере да ли ће у ту сврху организовати родитељски састанак, или им по ученицима послати питања.

Резултати најновијег ТИМСС тестирања, како каже др Ђерић, биће познати крајем 2020. године, а прошле године одржан је пробни тест. Резултати последњег тестирања 2015. године говоре да су четвртаци из Србије у математичком знању изједначени са ђацима из социоекономски развијенијих земаља – Канаде, Аустралије, Шведске, Словеније, Немачке и Чешке. Остварили су бољи успех и од Шпаније, Хрватске, Новог Зеланда, Француске, Турске... У природним наукама били су једнаки ђацима из Италије, Холандије, Шпаније, Северне Ирске, Аустралије, Данске, Немачке, Канаде, а бољи од Белгијанаца, Португалаца, Новозеланђана, Француза, Кипрана и Турака.