Opozicija želi veću povezanost sa protestima

Od našeg stalnog dopisnika

Podgorica – Predsednik Crne Gore Milo Đukanović, premijer Duško Marković, vrhovni državni tužilac Ivica Stanković, glavni specijalni tužilac Milivoje Katnić, direktor Agencije za sprečavanje korupcije Sreten Radonjić, direktor Televizije CG Božidar Šundić i aktuelni Savet Radio-televizije Crne Gore (RTCG) neće podneti ostavke do 15. marta, do kada glasi rok koji su im dali organizatori protesta „97.000 – odupri se”.

Vrhovni državni tužilac je početkom meseca dao izjavu u kojoj je predočio da nema nameru da ode pre isteka mandata, pravdajući to jedinim rezonskim oružjem – statistikom.

Direktor Javnog servisa RTCG Božidar Šundić,  ranije je kazao da „neće podneti ostavku ni on, ni menadžment javnog servisa”, navodeći da profesionalno rade svoj posao.

Predsednik Đukanović je takav stav saopštio sredinom februara: „Nemam nameru da podnesem ostavku, bez obzira na to što je to potpuno očigledno očekivanje jednog dela javnosti kojeg dominantno čine moji politički protivnici. Da su se oni pitali, ja nikada ne bih ni bio na vlasti.”

Međutim, otkako je sa prepunog centralnog gradskog trga u Podgorici, pre nedelju dana zatražena odgovornost i ostavka na pomenutim adresama, niko od prozvanih se još nije oglasio.

Istina malo ko veruje da bi neko iz vlasti i mogao da to učini, ali je nepoznato i šta su organizatori protesta spremili kao potez u slučaju da ih prozvani ignorišu. Nagovešteno je da od subote 16. marta mogu ostati na ulici bez razilaženja, ali to nije potvrđeno.

Podsetimo, ovaj zahtev je ispostavljen tokom protesta pre nedelju dana, a organizatori su poručili da će se, ukoliko ne uslede ostavke od najviših državnih zvaničnika, građani ponovo okupiti i neće se razilaziti do ispunjenja traženog. Građani su i od opozicionih poslanika zahtevali napuštanje parlamenta, što su do sada prihvatile sve opozicione stranke.

Opozicioni poslanici će bojkotovati rad Skupštine Crne Gore do protesta zakazanih za 16. mart, nakon čega će razmotriti dalje poteze. Opoziciona koalicija Demokratski front imao je sastanak predsedništva na kojem su se odazvali zahtevima građanskog protesta, podvlačeći da su „protesti najefikasniji način za smenu režima”. Iz Socijaldemokratske partije Ranka Krivokapića su takođe istakli potrebu snažnije sinhronizacije sa protestima.

Ove dve partije traže i prestanak rada Odbora za dalju reformu izbornog i drugog zakonodavstva, pošto „ne može obezbediti uslove za fer izbore, smatraju u opoziciji”.

Iz Demokratskog fronta (DF) i Socijaldemokratske partije (SDP) ocenili su da bez formiranja tehničke vlade ne mogu biti obezbeđeni uslovi za fer izbore: „Da ne bude više kadija te tuži, kadija te sudi, kao u poslednjih tridesetak godina, kada su ’institucije sistema’ svaki opozicioni prigovor na očigledne i dokazane krađe i manipulacije DPS-a, odbijali i bez razmatranja. Ima li posle afere ’Koverat’ ikog da mu nije jasno o čemu se ovde radi”, zapitao se Andrija Mandić, lider Nove srpske demokratije u izjavi za naš list.

Slično misli i Raško Konjević, poslanik SDP-a: „Jasan je stav opozicije nakon afere ‘Koverta’. Da bismo mogli stvarati uslove za fer i demokratske izbore nakon afere, potrebno je prvo dogovoriti firmiranje tehničke vlade, pa tek nakon toga usaglasiti izborno i drugo zakonodavstvo.”

Upravo je afera „Koverat” bio povod svim opozicionim predstavnicima da početkom godine napuste rad ovog odbora, uslovljavajući nastavak rada formiranjem tehničke vlade.

Nakon što je šef Delegacije Evropske unije (EU) u Crnoj Gori Aivo Orav pozvao da se preporuke OEBS-a unesu u izborne zakone, skupštinska radna grupa je na tome radila 2017. bez učešća opozicije, ali u parlamentu nema potrebne dvotrećinske podrške.