Dinare trošimo, evro čuvamo

Guverneruporno ponavlja građanima da će i ubuduće najbolje prolaziti ako štede u dinarima, ali oni nacionalnu valutu troše, a evra čuvaju. Ovo dovoljno govori o tome koliko je nepoverenje u dinar. Pokušaj države da podstakne štednju u nacionalnoj valuti, uz njeno ojačavanje, ogleda se ovih dana u sve višim kamatama koje na dinarsku štednju oročenu na godinu dosežu i do 17 odsto, dok se za deviznu može zaraditido šest odsto.

Kao što su bolje prolazili oni koji su 2006. i 2007 štedeli udinarima i nisu svakodnevno računali koliko su zaradili ili izgubili na kursnim razlikama, tako će biti i u ovoj godini, jer će, kako ističe guverner Radovan Jelašić, NBS referentnom kamatnom stopom uticati na inflaciju.

Računica zaista kazujeda je isplativije štedeti u dinarima nego u devizama.Konkretno, na oročenih 1.000 evra se posle godinu dana, u zavisnosti od visine kamate, dobija do 60 evra, dok je na 80.000 dinara nakon istog perioda zarada nešto viša od 13.000 dinara ili oko 170 evra.

GrađaniSrbije subankamaposlednjegdanaoktobra 2007, pred Dan štednje, poverili 4,4 milijardeevra, a štedni ulozi građana su do sada dostigli oko 5,1 milijardu. Međutim, od tog iznosa dinarskaštednja je gotovo zanemarljiva, samo oko šest odsto. Različite su i procene o tome koliko se još drži u kućnoj „rezervi”: izmeđudve ičetirimilijardeevra. Banke pokušavaju da ih izvuku nudeći sve više kamatei na evre jer su štedišama „omiljeniji”.

Goran Milićević, direktor za marketing u Komercijalnoj banci, kaže da se upravo zbog više kamate povećava broj štediša koje se odlučuju da deo ušteđevine oroče u dinarima, ali se ne odlučuju za veće dinarske uloge. U prošlogodišnjoj „Nedelji štednje” mnogi su se opredelili na rok oročenja od šest meseci, koji se slučajno poklapa sa proteklim izborima. Ti ulozi, sa stimulativnim kamatama, nisu se podizali, već se sada, kako ističe Milićević, rokovi produžavaju. Pod sloganom „zajedno do prve milijarde” Komercijalna banka je od prošlog mesecaponudilaviše kamate na evre: od 5,5 odsto (na oročenja od šest meseci) do 6,15 odsto (na 24 meseca) i 6,30 odsto (na 36 meseci). Ova banka štedišama nudi i „rentnu deviznu štednju”, za sve uloge oročene preko šest meseci, uz mogućnost mesečne isplate kamate. Akcija je započeta u nameri da se obeleži lidersko mesto po visini uloga i približavanju– milijarde evra štednje. Do dostizanja tog cilja i najmlađi klijentimogu da štede po stimulativnojkamati koja za oročenje na 12 meseci iznosi 6,2 odsto, a na 36 meseci 6,5 odsto. Za evre oročene do punoletstva kamata je 7,5 odsto godišnje. Visina kamate zavisi od perioda oročenja, bez obzira na iznos uloga.

Nedavno je iUnikredit bankaponudila više kamate štedišama koji do 30. maja oroče evre na jedan, tri, šest ili dvanaest meseci: na rok od godinu dana, umesto pet, sada iznosi 6,3 odsto, na mesec dana je 5,7 odsto, a na tri meseca 5,9 odsto (efektivna 6,13 odsto). Svi koji do 30. maja oroče evre na šest meseci dobiće kamatu od šest odsto.

Najisplativija štednja prethodnih godina bila jeipak preko štednih zapisa NBS. U nastojanju da građane dodatno podstakne na dinarsku štednju, NBS je izdala svoje hartije od vrednosti. S obzirom na atraktivnu kamatu (25,24 odnosno 19 odsto godišnje), od početka je interesovanjeza ovaj vid dinarske štednje bilo veliko.

Narodna banka je od decembra 2005. do jula 2007. izdala osam emisija štednih zapisa u ukupnoj nominalnoj vrednosti od devet milijardi dinara i sve su prodate građanima. Izdavanjem prvoklasnih hartija od vrednosti ostvareni su ciljevi – aktivirana je dinarska štednja, banke su povećale kamate na dinarskeuloge i ojačano je poverenje u domaću valutu, tvrde ucentralnoj banci.

Poslednja emisija štednih zapisa puštena je 17. jula 2007, a za naplatu dospevaju 11. jula ove godine. Ovi štedni zapisi mogu se naplaćivati i pre roka njihovih dospeća zaključno sa 30. junom ove godine, po diskontovanim cenama koje važe na dan te isplate, po istoj ceni koja bi važila za kupovinu zapisa na taj dan. Za sada nema najava da li će ove godine i kada biti emitovane ove hartije od vrednosti.

Naravno, građani su ti koji sami odlučuju o tome da li će štedeti u dinarima ili evrima.