Динаре трошимо, евро чувамо

Гувернерупорно понавља грађанима да ће и убудуће најбоље пролазити ако штеде у динарима, али они националну валуту троше, а евра чувају. Ово довољно говори о томе колико је неповерење у динар. Покушај државе да подстакне штедњу у националној валути, уз њено ојачавање, огледа се ових дана у све вишим каматама које на динарску штедњу орочену на годину досежу и до 17 одсто, док се за девизну може зарадитидо шест одсто.

Као што су боље пролазили они који су 2006. и 2007 штедели удинарима и нису свакодневно рачунали колико су зарадили или изгубили на курсним разликама, тако ће бити и у овој години, јер ће, како истиче гувернер Радован Јелашић, НБС референтном каматном стопом утицати на инфлацију.

Рачуница заиста казуједа је исплативије штедети у динарима него у девизама.Конкретно, на орочених 1.000 евра се после годину дана, у зависности од висине камате, добија до 60 евра, док је на 80.000 динара након истог периода зарада нешто виша од 13.000 динара или око 170 евра.

ГрађаниСрбије субанкамапоследњегданаоктобра 2007, пред Дан штедње, поверили 4,4 милијардеевра, а штедни улози грађана су до сада достигли око 5,1 милијарду. Међутим, од тог износа динарскаштедња је готово занемарљива, само око шест одсто. Различите су и процене о томе колико се још држи у кућној „резерви”: измеђудве ичетиримилијардеевра. Банке покушавају да их извуку нудећи све више каматеи на евре јер су штедишама „омиљенији”.

Горан Милићевић, директор за маркетинг у Комерцијалној банци, каже да се управо због више камате повећава број штедиша које се одлучују да део уштеђевине ороче у динарима, али се не одлучују за веће динарске улоге. У прошлогодишњој „Недељи штедње” многи су се определили на рок орочења од шест месеци, који се случајно поклапа са протеклим изборима. Ти улози, са стимулативним каматама, нису се подизали, већ се сада, како истиче Милићевић, рокови продужавају. Под слоганом „заједно до прве милијарде” Комерцијална банка је од прошлог месецапонудилавише камате на евре: од 5,5 одсто (на орочења од шест месеци) до 6,15 одсто (на 24 месеца) и 6,30 одсто (на 36 месеци). Ова банка штедишама нуди и „рентну девизну штедњу”, за све улоге орочене преко шест месеци, уз могућност месечне исплате камате. Акција је започета у намери да се обележи лидерско место по висини улога и приближавању– милијарде евра штедње. До достизања тог циља и најмлађи клијентимогу да штеде по стимулативнојкамати која за орочење на 12 месеци износи 6,2 одсто, а на 36 месеци 6,5 одсто. За евре орочене до пунолетства камата је 7,5 одсто годишње. Висина камате зависи од периода орочења, без обзира на износ улога.

Недавно је иУникредит банкапонудила више камате штедишама који до 30. маја ороче евре на један, три, шест или дванаест месеци: на рок од годину дана, уместо пет, сада износи 6,3 одсто, на месец дана је 5,7 одсто, а на три месеца 5,9 одсто (ефективна 6,13 одсто). Сви који до 30. маја ороче евре на шест месеци добиће камату од шест одсто.

Најисплативија штедња претходних година била јеипак преко штедних записа НБС. У настојању да грађане додатно подстакне на динарску штедњу, НБС је издала своје хартије од вредности. С обзиром на атрактивну камату (25,24 односно 19 одсто годишње), од почетка је интересовањеза овај вид динарске штедње било велико.

Народна банка је од децембра 2005. до јула 2007. издала осам емисија штедних записа у укупној номиналној вредности од девет милијарди динара и све су продате грађанима. Издавањем првокласних хартија од вредности остварени су циљеви – активирана је динарска штедња, банке су повећале камате на динарскеулоге и ојачано је поверење у домаћу валуту, тврде уцентралној банци.

Последња емисија штедних записа пуштена је 17. јула 2007, а за наплату доспевају 11. јула ове године. Ови штедни записи могу се наплаћивати и пре рока њихових доспећа закључно са 30. јуном ове године, по дисконтованим ценама које важе на дан те исплате, по истој цени која би важила за куповину записа на тај дан. За сада нема најава да ли ће ове године и када бити емитоване ове хартије од вредности.

Наравно, грађани су ти који сами одлучују о томе да ли ће штедети у динарима или еврима.