Sanacija Velikog stepeništa na Kalemegdanu

Fotografije na kojima se vide ispucale i polomljene ploče na Velikom stepeništu Beogradske tvrđave uznemirile su mnoge koji uživaju u ovom delu parka Kalemegdan jer su pomislili da je počelo njihovo rušenje. Kap ulja na vatru dodala je priča da se stepenište izmešta jer će tu biti početna stanica, za jedan broj građana, sporne gondole.

– Na Beogradskoj tvrđavi počela je sanacija Velikog stepeništa, ali i obnova mosta kod Sahat kule. Ovo su radovi predviđeni planom za 2019. godinu i ni na koji način nisu povezani sa izgradnjom gondole – kažu u JP „Beogradska tvrđava”.

Rekonstrukcija Velikog stepeništa određena je kao važan projekat da bi se zaštitio kulturno-istorijski spomenik i osigurala bezbednost posetilaca. Sve se obavlja uz stručni, konzervatorski i arheološki nadzor koji je obavezan u toku radova.

– Veliko stepenište biće u potpunosti obnovljeno, prema projektu Zavoda za zaštitu spomenika kulture. Radovi su obimni, a za njih je iz budžeta grada izdvojeno oko četrnaest i po miliona dinara. To je prva faza u kojoj će biti obnovljeno samo stepenište, dok je sređivanje prostora oko Velikog stepeništa planirano u fazi dva kada je predviđena restauracija dela Savskog šetališta od Velikih stepenica ka ravelinu „Kralj kapije”, a projekat je takođe izradio Zavod. Rok za završetak prve faze je 120 dana – ističu u ovom preduzeću.

Veliko stepenište sa terasom nalazi se na prostoru jugozapadnog fronta tvrđave, odnosno na mestu gde su nekada bili rov i skriveni put.

U toku obimnih radova u parku Kalemegdan posle Velikog rata sređen je i ovaj prostor. Idejni projekat je bio autorsko delo Aleksandra Krstića, šefa odseka za parkove. 
– Krstićev projekat predvideo je stepenište sa dva pravougaona podesta, kao rešenje za postojeću visinsku razliku. Samo nekoliko godina posle tih radova rekonstruisano je Savsko šetalište, najverovatnije zbog problema statičke prirode. Projekat je poveren arhitekti A. Čelpanbajevu, a radovi su izvedeni 1932. i 1933. godine – kažu u Zavodu. 
Prilikom bombardovanja 1941. godine i za vreme Drugog svetskog rata stepenište je oštećeno, a u toku pedesetih i šezdesetih godina 20. veka zapušteno.

Odluka da se obnovi doneta je 1987. godine, a 1989. ponovo je napravljena ograda i postavljena su nova gazišta.

– Izbor kamena za gazišta se pokazao kao loš jer je brački krečnjak brzo počeo da propada, zbog loše otpornosti na mraz. Pojavile su se mnogobrojne pukotine, koje su se vremenom uvećavale – ističu u Zavodu. Poslednja sanacija velikog stepeništa rađena je 2006. godine i tada su pukotine zalivene cementnim malterom i veštačkim kamenom. Ovakav metod ubrzo je pokazao negativne strane jer su se pojavila još veća oštećenja. Osim gazišta, problemi se javljaju i sa ogradom, urađenom od obrađenog kamena peščara.

– Ovim projektom predviđena je zamena gazišta monolitnim kamenim blokovima približnog izgleda i boljih svojstava – ističu u Zavodu.