Kad se kamere ugase svi smo obični

INTERVJU
Jovana Janković, novinar Radio Televizije Srbije, vodiće, u Beogradskoj areni, sa Željkom Joksimovićem, pevačem i kompozitorom, nadmetanje na Evrosongu.

Jedan od najodgovornijih poslova u toku ovog spektakla imaće Jovana Janković, kao jedini profesionalni voditelj. Gledaocima televizije poznata je kao novinar Jutarnjeg programa RTS-a, ali i kao voditelj sa najlepšim osmehom. A u ovom razgovoru ona otkriva i jedan deo svog privatnog života. 

U kom okruženju ste odrasli?

Rođena sam u Beogradu, na Vračaru. Jedinica sam oca Jovana, profesora, i majke Jelene. Oboje rade na Mašinskom fakultetu. Iz detinjstva pamtim odlaske na Kalemegdan zbog vožnje bicikla i igranje fudbala sa dekom...

Ko je vodio brigu o Vašem školovanju...

Mama i tata, ali su me, istovremeno, naučili onome što je najvažnije: da sama učim. Nikad nisam mogla to da radim sa drugaricama. Završila sam Četrnaestu beogradsku gimnaziju.

... a ko o formiranju u TV voditelja?

Od početka mog rada na televiziji sarađivala sam sa Aleksandrom Tijanićem. On mi je najviše pomogao u ovom poslu. Primio me je 2001. u BK televiziju na konkursu za nova lica. Od početka je prema meni bio profesionalan i potpuno jasan. Uvek smo se razumeli. Nismo bili zajedno u istoj televiziji samo dve godine.

Koliko ste imali vremena za sport?

Igrala sam rukomet od jedanaeste do sedamnaeste godine. Prvih pet godina u Radničkom, a godinu i po u ORK Beograd. Sport me naučio da nikad ne smem da se predam. Jer, voljom i upornošću uvek se može stići i do pobedničkog postolja.

Sa kim živite?

Sa dečkom Sašom Zeremskim. Već pet godina.

 Za kada planirate udaju, decu..?

Ne planiram još ni udaju, pa ni decu.

Da li Vam se udvaraju..?

Ne. Ipak, žene biraju... Kad ljudima ne dajete povod niko Vam i ne prilazi.

Šta mislite o muško-ženskim prijateljstvima?

Vrlo su moguća ako se postave na jasne osnove.

Čega se odričete zbog posla?

Ničega. Ne volim da budem rob bilo čega, pa ni posla koji mnogo volim. Tako sam organizovala život da imam sve što mi je potrebno.

Ko Vam je poverio vođenje Evrosonga?

Čelni ljudi RTS-a i Evrovizije. Ponosna sam, srećna i uzbuđena zbog onoga što me čeka.

Kako doživljavate Željka Joksimovića?

Željko je sjajan izbor za mog partnera. Njegova uloga nije da bude voditelj, već da šarmom i time što je poseban, što kao pevač i kompozitor ima veliko evrovizijsko iskustvo, ovoj manifestaciji da posebnu notu.     

Kako se pripremate?

Vrlo naporno i ozbiljno. Samo probe čitanja tekstova traju po dva sata dnevno. Evrovizijska pravila su jasna: sedamdeset odsto priče je na engleskom, dvadeset na francuskom i deset odsto na srpskom jeziku. Vežbamo i sve vrste kretanja. Scenski pokret je posebno značajan, jer se učesnici u igri neprestano smenjuju.

Da li spremate neko iznenađenje?

Neće da bude iznenađenja. Vesna Dedić je napisala sjajan scenario koji je prošao sve provere pre nego što je „cementiran”.

Čega se plašite na Evrosongu?

Stvarno ničega. Ali, velika odgovornost me čeka u ovom svetskom projektu. Osećanja su mi pomešana: želim to iskustvo, a imam i pozitivnu tremu, neku vrstu lepog uzbuđenja...

Šta sanjate ovih dana?

Toliko sam umorna da ništa ne sanjam.

Koje susrete sa poznatima pamtite?

Tu sam profesionalno deformisana. Kad se kamere ugase, za mene je svako običan čovek. To mi je najdragocenije televizijsko iskustvo.

Šta Vam je najvažnije u životu?

Zdravlje i ljubav.

Čemu se nadate?

Da me sreća nikad neće napustiti.

Koja reč objašnjava Vaš životni stav?

Vernost.

Koja je Vaša filozofija?

Uživanje u životu. To je najveći dar koji smo svi dobili.