Beograd pod „Evrovizijom”

Više nema stvari koja može da nam pokvari „Evroviziju” – osim da opet pobedimo pa da sve moramo još jednom. Dakle, sem toga, sve što je moglo da nam se desi, već se desilo. A izgledalo je da smo najteže pregurali kad je prva srpska evrovizijska pobednica Marija Šerifović istrgnuta iz „radikalskih kandži”. A nije bilo ni počelo.  

Znači, još samo nedelju dana treba da se pravimo da je sve u redu. Dok ne odu gosti. Oni za sada, hvala bogu,ništa ne sumnjaju. Kažu da im izgledamo potpuno normalno. I mi istogovorimo njima da su i oni normalni. 

Plan je sledeći: tri od tih sedam preostalih dana do finala „Evrovizije” zabavićemo ih takmičenjem u „Areni”. Prvo dva polufinala, pa finale, a onda će, valjda, da idu kućama.  

Ako neko od tih 15.000 stranaca, ipak, posle „Evrovizije”, ostane još malo u Beogradu ili, ne daj bože, odluči da pogleda ostatak Srbije, pa posumnjaju da nešto nije u redu, pravićemo se da smo umorni od takmičenja ili da smo razočarani što nismo još jednom pobedili. Naravno, to znači da nikako ne smemo da pobedimo.

Ko baš bude toliko iscrpljen da ne može više da se pretvara neka lepo ne izlazi iz kuće i stvar će biti rešena.

U onim danima kada goste ne budemo mogli da držimo zatvorene u „Areni”, radićemo što smo i do sada. Kafana, kafana, kafana, pa još jedna, a onda lepo u hotel. Čim se probude, opet u kafanu. Ako budu insistirali da izađu napolje, pošaljite ih na reke, tamo su već organizovani brodići s veselim, lepim i nasmejanim Srbima koji će ih ostaviti u utisku da smo gostoljubiv, prijatan narod, uvek spreman za pesmu i veselje. Naravno, niko od tih Srba neće znati nijedan strani jezik, da bi se smanjio rizik da neko pokuša da istrtlja šta se stvarno dešava.

Goste nema potrebe udaljavati od televizije jer koliko god da gledaju ništa neće razumeti. Ne razumemo ni mi.

Domaćini bi trebalo da se uzdrže od iznenađenosti kada ugledaju male, lepe turističke autobuse kojima se obilazi grad. S prodavcima suvenira trebalo bi da se pozdravljaju kao da se znaju od ranije, a na ulično osvetljenje koje stavljamo samo za Novu godinu trebalo bi da se gleda sa izvesnom dozom prezira kao da nam je sve to već dozlogrdilo.

S obzirom na to da strani gosti već insistiraju da pogledaju ruševine od bombardovanja, koje su poslednjih deset godina najveća turistička atrakcija Beograda, ne treba se opirati. Naprotiv. Turistima iz NATO zemalja treba reći da nismo ljuti, zato jer nam je to unapredilo turizam, i da Beograd ima još takvih ruševina, doduše iz rimskog perioda.

Ako se vlada, kojim slučajem sastavi dok traje „Evrovizija”, moramo imati spreman scenario i za ulične proteste. Ako budu protestovale proevropske snage, možete mirne duše slagati da se radi o podršci gej populaciji koja posećuje ovo takmičenje i da se skup u znak dobrodošlice, ove godine izuzetno, poklopio s tradicionalnom gej paradom koja se inače održava svake godine u leto, nekoliko nedelja pošto oni odu iz Beograda.

Ako budu protestovale nacionalističke snage, recite da se radi o umetničkom prikazu običaja starih varvarskih plemena sa ovih prostora i da je to prateći program „Evrovizije”.

Ne treba isključiti ni mogućnost sabotaže spoljnog faktora. Čak i da mi sve odradimo kako treba, što je teško poverovati, ljubomorne evropske nacije mogle bi da probaju da nam pokvare predstavu. Pred nas će se, možete se kladiti, do poslednjeg dana stavljati najnenormalniji zahtevi što turista, što učesnika na „Evrosongu”.

Ne treba odmah paranoisati, ali ni primati sve zdravo za gotovo. Na primer, pevač iz Rusije tražio da se u „Areni”, između dve pesme, začas napravi led, na kome će, dok on peva, drugi Rus da kliza. Ako ne napravimo led on bi, dato nam je na znanje, mogao i da ode. Može biti da je u pitanju umetnički hir, a opet... Tu stvar treba rešiti po kratkom postupku: obećaćemo mu led bez razmišljanja, a onda ćemo razmišljati kako da ga napravimo. U međuvremenu ćemo dočekati i kraj „Evrovizije”. A ako da bog da ne pobedimo, trebalo bi da slične nenormalne stvari tražimo od sledećeg pobednika i domaćina „Evrosonga”.

I, da! Šta god da se desi ne dozivajte boga u pomoć. On ima svojih problema. Jer, Crkva nam je kao i država. Vladike se zavadile koji će od njih biti sledeći patrijarh. Božje sluge bi malo da vladaju.

Ali i to će proći. Baš kao i „Evrovizija”.