Ljubav u Barseloni

61. KANSKI FESTIVAL

Od našeg specijalnog izveštača
Kan – Američki nezavisni reditelj, pisac, glumac i džez muzičar Vudi Alen (1935), više decenija jedan od najuticajnijih i najintrigantnijih filmskih autora, ponovo je na Kanskom festivalu (nekada ga je zaobilazio u širokom krugu, dajući uvek prednost Veneciji). Ovog puta je na veliku radost gledališta i kritike, kao svoj trideset i deveti film, predstavio romantičnu komediju „Viki Kristina Barselona”, u kojem se svojom omiljenom temom – ljubavne veze i odnosi među polovima, bavi na energičan i gotovo mladalački način, pomalo neočekivano za njegove godine i ogromno i lično i filmsko iskustvo.

Zahvaljujući veoma zanimljivoj priči koju je napisao tokom boravka u Barseloni, nepogrešivom odabiru glumaca: Skarlet Johanson, Havijer Bardem, Penelope Kruz i Rebeka Hol, koje je vodio do savršenstva, koloritu i živosti krajolika Katalonije, plačnim tonovima španske gitare, konačno i ogromnoj duhovitosti i komičnosti situacija, Vudi Alen je zapravo podario pravi bioskopski hit za ovu plodnu filmsku godinu.

U razgovoru za „Politiku”, slavni reditelj govori o odnosu prema svojim filmovima i filmskim kritičarima, o svojim novim glumačkim muzama i razlozima svoje „druge” mladosti...

Konačno da sretnem pravog eksperta za ljubavne veze!

Da sam toliki ekspert ne bi me isto toliko žena ostavilo!

I „Viki Kristina Barselona” je, između ostalog, film o vezama?

To jeste film o vezama i to o vezi do onog stepena „ako se nešto lepo i zanimljivo desi, to je okej”. Pre svega, ovo je romantičan film više nego išta drugo, nije komedija u smislu u kojem je to bio moj film „Sleeper”.

Vi ste se poslednjih godina potvrdili i dramama koje ste radili, ali kao da se od Vas stalno očekuje komedija i smeh?

To uglavnom očekuju kritičari, a ja odavno ono što oni pišu ne čitam jer bih od toliko pameti poludeo. Uglavnom pišu, iako različito, svi i veoma tačno. Neki najviše vole „Ani Hol” neki „Zelig”, neki „Banane” ili „Metke iznad Brodveja”, „Hanu i njene sestre“, „Kasandrin san”, a ja sam uglavnom zadovoljan sa svih 39 filmova koje sam uradio i što onda da se sa njima raspravljam. Imam 72 godine, moje su se arterije promenile, odrastao sam. Tačnije, sazreo. Tokom svih ovih godina jedino sam menjao snimatelje i pokojeg saradnika, a moji filmovi se mogu menjati samo do stepena do kojeg sam vremenom odrastao kao osoba i izborao se. 

Ali to nimalo ne utiče na Vašu energičnost, duhovitost, u slučaju ovog filma, i podmlađenost?

Sve što sam proživeo u životu, i lepo i ružno, sve što sam pročitao, odsvirao ili gledao, sve se u manjoj ili većoj meri reflektuje u mojim filmovima. Sada sam mnogo srećnija osoba, imam dve male ćerke, više sam okrenut porodici i porodičnom životu i to su lepa i vesela iskustva.

Dakle, smrt neće više biti tako česta tema i Vaših budućih filmova?

Strah od smrti ima svako na ovom svetu, samo što sam ja o tome mnogo govorio i često, rekao bih. Nije uopšte problem odbaciti pomisli na smrt, već je problem što smrt ne odbacuje nas. Dobro je što na ovu temu mogu još uvek da se šalim.

Oduvek ste imali poneku glumicu-miljenicu, u poslednje vreme to je Skarlet Johanson, a sudeći po „Viki Mariji Kristini” biće to i Penelope Kruz?

(/slika2)Glumice su moje muze. Skarlet Johanson je prelepa devojka i vanserijska glumica sa istančanim senzibilitetom. Veoma je pametna i duhovita, razume i moj cinizam i moj humor. Penelope Kruz je pravi biser! Možete li ikoga drugog da zamislite u ulozi ekscentrične i nestabilne umetnice Marije Elene, pune unutrašnje i spoljašnje strasti, temperamenta, životne drskosti? Ne verujem da možete! Dok sam pisao ovu priču tokom boravka u Barseloni, imao sam nju u vidu i znao sam da će se ona sigurno radovati susretu sa mnom.

A kakav je tek zavodnik Havijer Bardem, da li je on zamišljen kao Vaš alter ego?

Mora da se šalite, za takav alter ego mi treba minimum još metar visine! Bardem je veliki evropski glumac, ikona španskog filma i rado viđen glumac u Americi i jedini muškarac sposoban da istovremeno zavede Penelope Kruz, Skarlet Johanson i Rebeku Hol. Mislite da bih i ja to mogao!

Ovaj film će, sigurna sam, biti veliki bioskopski hit, mada Vas stanje na bioskopskim blagajnama nikada nije mnogo zanimalo?

Volim kada čujem da ljudi gledaju moje filmove i da im se poneki jako dopada. Ali, oduvek mi je bilo najvažnije da sam ja zadovoljan onim što sam uradio, da se osećam ispunjenim, mentalno zadovoljenim. Često se zadovoljstvo publike ne poklapa sa mojim ličnim zadovoljstvom. Nikada nisam mario za takozvanim „hit-sindromom”, jer je to opasna igra, uvek na ivici. Napraviš hit film, drugi ti bude neuspešan, nestaješ sa scene i dobiješ iz velikih studija šut u d..e. Ja sam oduvek radio tiho, produkcijski samostalno, uvek sa malim budžetom i bez velikog rizika. Ako moj film nije uspešan na blagajnama, distributeri će izgubiti koji dolar, ali od toga ih neće zaboleti glava. Ako imam ono što oni nazivaju „hit”, onda im je zarada ogromna i to ne samo od bioskopa, već i od televizijske i DVD eksploatacije. Tako, niko ne može reći da ja nisam dobra investicija...