Moderne ukrštenice

O tome ko je autor prve moderne ukrštenice u svetu postoji nekoliko objašnjenja. Prema jednoj varijanti, zasluge za otkriće pripadaju izvesnom Amerikancu Bardžesu. On je, navode neki autori, objavio prvu ukrštenicu u američkoj štampi oko Prvog svetskog rata. Nešto više o Bardžesovoj ukrštenici, nažalost, niko nije napisao. Drugi su otišli u Sing Sing, zloglasni američki zatvor. Tamo je, navode neki, anonimni robijaš „ubijajući vreme” počeo da sastavlja slovo po slovo i rodila se – ukrštenica.

Međutim, sve je to prilično nepouzdano i neprovereno. Uverljivije podatke, čini se, pruža italijanski teoretičar enigmatike Mario Museti. On je objavio prilično bogatu zaokruženu studiju o ukrštenici. Američki novinar Artur Vin (Arthur Wynne), prema tvrdnji Musetija, tvorac je prve moderne ukrštenice.

Naime, Artur Vin je u njujorškom nedeljniku „Svet” (World), u njegovom zabavnom dodatku „Fan”, 21. decembra 1913. godine objavio prvu modernu ukrštenicu. U liku (dijagramu) ove ukrštenice, sa praznim poljima, bila je već upisana reč FUN (na engleskom: šala, razbibriga).

Za kratko vreme ova enigmatska inovacija postala je veoma popularna i tokom ranih dvadesetih godina 20. veka i drugi izdavači novina počeli su da je štampaju u svojim izdanjima.

Nakon uspeha u Americi, preneta je i u Evropu, pa je tako u Engleskoj prva ukrštenica objavljena 1922, dok je 1925. u Parizu počeo da izlazi prvi specijalizovani list sa ukrštenim rečima.

Prve ukrštene reči u Ujedinjenom Kraljevstvu objavljene su u februaru 1922. u „Pirsons magazinu” (Pearson's Magazine) , a prva „Tajmsova” (Times) ukrštenica štampana je 1. februara 1930. Britanski autori ukrštenica ubrzo su smislili nove varijacije ukrštenih reči, a jedna od njih je kriptična ukrštenica kod koje se tražena rešenja ne opisuju direktno, već kroz rešavanje neke druge zagonetke.

Smatra se da najteže i najkvalitetnije ukrštene reči donosi američki „Njujork tajms”, u kojem se ova zagonetka bez prekida objavljuje od 1942.

Prve moderne ukrštene reči u nekim detaljima razlikovale su se od današnjih. Naime, tadašnje ukrštenice nisu imale crna polja, a dužina reči koje su se ukrštale nije bila velika. Međutim, princip ukrštanja reči, uspravno i vodoravno, bio je istovetan kao i danas.

Inače, Artur Vin bio je poreklom Englez iz Liverpula. Njegovi roditelji emigrirali su u SAD, a Artur se zaposlio kao novinar i eto 1913. godine izmislio zabavu koja će kasnije postati pasija ljudi širom sveta. Umro je 1948. godine.