Zemlja Lala, Čarapana i Era

Srbija je zemlja nadimaka ili kako kažu Prečani – špicnamena. Nadimak je često značajniji i od krštenog imena i nekada je lakše pronaći neku ličnost po nadimku nego po imenu. Nadimke imaju ponekad i čitavi krajevi ili gradovi. Događaj u prošlosti ili karakterne osobine žitelja naselja ili oblasti postali su sinonim za te ljude i krajeve. Predstavljamo vam nekoliko priča o poreklu najinteresantnijih nadimaka.

Posle velike pobede nad Turcima, negde u Bačkoj postrojena je vojska ljutih graničara iz Srema i Bačke. Banaćani su zakasnili i nisu bili prisutni, jer je nabujala Tisa bila nepremostiva prepreka. Marija Terezija je podelila ordenje i medalje prisutnim vojnicima, a onda su pristigli i Banaćani, uz obrazloženje da ako ih nisu zadržali Turci, neće ni Tisa. Nažalost, za već otpisanu banatsku regimentu nije pripremljeno odličje. Oduševljena carica je skinula svoj zlatni lanac sa priveskom u obliku lale i dala ga mladom banatskom oficiru i rekla – Vi ste moje lale.

Ere ili Ercovi naseljavaju prostore Starovlaške visije, od planine Tare pa skoro do reke Tare. Poznati su kao bistri i duhoviti ljudi. I knjaz Miloš ih je poštovao, a i sam je imao malo ercovske genetike. Priča se da je za predstavnike nahija tražio da mu pošalju najmudrije među mudrima. Samo za Užičane nije uslovljavao – iz Užica pošaljite bilo koga jer su svi pametni. Užičani su podvrsta Era poznati kao burgijaši. Kažu da užička burgija rešava sve probleme.

U borbama za oslobođenje Kruševca, 1806. godine, četa srpskih ustanika je uspela neopaženo da prodre u utvrđenje i savlada tursku posadu. Uspešnom napadu je doprinela tamna i hladna noć, a najviše činjenica da su se Srbi privukli nečujno, u čarapama. Te noći je Kruševac dobio slobodu, a Kruševljani nadimak čarapani.

Stanovnici Pomoravlja svoje nadimke duguju ćuranu, koji je krenuo moravskom prugom. Tada su vozovi išli malo brže nego danas, pa je kod Jagodine voz pregazio ćurana, do Ćuprije mu je razvlačio creva a kod Paraćina i džigericu. Zato su Jagodinci ćurani, stanovnici Ćuprije crevari a Paraćinci džigerani.

Tokom oslobodilačkih ratova od Turaka, u Vranju je bilo evropskih misionara, kao danas na Kosovu. Kažu da je neki Francuz ženi u bašti uputio pozdrav – Bonžur, a ona je pokušala da objasni misionaru da je to žuto cveće a ne božur. Nije uspela ali su Vranjanci dobili nadimak Žuto cveće. Žuto cveće je i osnova gradskog grba.

Valjevci u priču o nadimcima ulaze kao da su poseban tip ljudi: mudri su i domišljati ali ih prati verovanje da su skloni prevarama. Podvala je čak i u pesmi opevana. Postoji priča da su jednom svatovi iz Šapca zanoćili sa mladom u Valjevu. Svi su se lepo smestili osim mlade. Ljubazni Valjevci su ponudili da nevesta prenoći sa valjevskom nevestom, jer su navodno, i Valjevci imali nekakvu svadbu. Sve je bilo lepo dok se nije otkrilo da je valjevska nevesta bila muško. Deo valjevske podvale se vidi i u toponimima u bližoj okolini. Vrh Veliki Povlen je niži od Malog Povlena, a selo Donja Kamenica je na visovima iznad Gornje. Po istom principu su razmeštene dve Bukovice, dve Leskovice i dva Taora. To sluđivanje sa imenima potiče iz turskog perioda. Turci nisu ni pokušavali da nauče tu valjevsku geografiju pa su uglavnom boravili u gradu.

Krivotorbići

Stanovnike Azbukovice nazivaju Krivotorbići jer u torbu stave sir, hleb i rakiju, nakrive je preko ramena i krenu na put po besputnoj Azbukovici.

Tavala, tavala ta valjevska podvala

I šabačka čivija

I užička burgija

I čačanski kaiši

I podgorska rakija

I divčibarski jaganjci

I mionički opanci

I požeški volovi

I loznički đonovi

Beogradski mangupi

Kraljevački kalupi

Smederevski burići

Jagodinski ćurići

Sve delija do delije

Nek je kolo šarenije

Pera Som u Akademiji, Sredoje Tvor u policiji

… Sima Ćuran je otišao u diplomatiju i postigao je tamo lepe i znatne uspehe; Jova Magarac je postao ministar prosvete, i izvršio je mnoge i mnoge korisne reforme u toj struci; Pera Som je postao član Akademije nauka gde i danas ćuti kao riba; Spira Preživar je postao okružni prota i već je odavno odlikovan crvenim pojasom; Toša Kameleon se bacio sav na politiku i neobično je uspešno vodi; Sredoje Tvor uvukao se u policiju, i gde god je bio sa službom, osećao se njegov trag; Andra Krokodil je, kao tutor, progutao čitavu jednu masu, veliku dvospratnu kuću i sedam hektara zemljišta. I svi redom tako: svako je pošao još u detinjstvu određenim putem.

Stoga što sam bio najmanji u razredu, profesor zoologije mi je dao ime: miš. To je ona domaća životinja koju žene kad spaze vrište i zadižu suknje uvis, i to je ona domaća životinja što gricka mrvice bačene sa tuđeg stola. I najzad, da mi je sudbina dodelila u životu samo to da žene kad me spaze vrisnu i zadižu suknje, to bi se još dalo trpeti, ali izgleda da je sudbina iskoristila samo onu drugu osobinu ove životinjice. Na osnovu toga što životinjica gricka mrvice bačene sa tuđega stola, sudbina mi je odredila da budem – srpski književnik.

Branislav Nušić