Takse protiv nastavka dijaloga

Politički predstavnici privremenih kosovskih institucija uveli su takse od 100 odsto na robu iz centralne Srbije da bi prekinuli briselski dijalog, jer je Beograd u diplomatskim razgovorima sve više insistirao da Priština ispuni svoju obavezu i formira Zajednicu srpskih opština. Nezadovoljna zbog toga, kosovska vlast je uvela takse od 100 odsto na robu iz centralne Srbije, što je potvrdila i bivši glavni pregovarač kosovskih Albanaca Edita Tahiri. Ocenila je da nije vreme za nastavak dijaloga sve dok ne bude, krajem godine, konstituisan novi tim EU koji će ponovo da pokrene dijalog.

Kao i pre nekoliko meseci Ramuš Haradinaj, i Tahirijeva je optužila šeficu diplomatije EU Frederiku Mogerini da je „izdala evropske principe” i zaključila da bi trebalo sačekati novo rukovodstvo EU za konačni sporazum. Brisel je na ove komentare po običaju suzdržan pa je šef delegacije EU u Srbiji, Sem Fabrici, izjavio je da je oprezno optimističan kada je reč o postizanju sporazuma između Beograda i Prištine i istakao da nema alternative dijalogu. „Ne mislim da postoji mogućnost da se održi ovakva situacija, status kvo nije opcija, ne pomaže ni Srbiji ni Prištini. Postoji potreba da se dijalog nastavi i da se dođe do dogovora”, rekao je Fabrici.

Kao po nepisanom pravilu, neki diplomatski krugovi na Zapadu su, iako je Priština priznala da je uvela takse da bi prekinula briselski dijalog, nagovestili da bi za zastoj razgovora mogao da bude kriv i Beograd. Tako je američki ambasador u Srbiji Kajl Skot rekao „da ne treba kriviti samo Prištinu” i „da je krivica za trenutne odnose Beograda i Prištine i odsustvo dijaloga na obe strane”. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić tim povodom je rekao da ga je iznenadila Skotova izjava.

„Stani, čoveče. Kažu da prevaljujemo krivicu. Reci šta je naša krivica”, rekao je Vučić i podsetio da Srbija nije uvodila kontramere Prištini i nastavio: „Sad imam za te pametnjakoviće pitanje. Znaju li oni da bismo tako zatvorili naš narod na Kosovu, doveli u opasnost živote i snabdevanje naroda? Ili misle da smemo da donesemo zakon u kojem kažemo ovaj ulaz odobren Srbima, a Albancima nije? To je 1932. godina, Hitlerova Nemačka, i Srbija takve zakone neće donositi”, zaključio je Vučić.

Priština je, uz prećutnu dozvolu nekih zapadnih centara moći, uvela trgovinsku blokadu na robu iz centralne Srbije da bi pokušala da zaustavi veliku diplomatsku ofanzivu Beograda koja je dovela do teških poraza takozvanog Kosova u nameri da postane član Interpola i Uneska. Bivši ministar spoljnih poslova Jugoslavije Vladislav Jovanović za naš list kaže da je Zapad prilično pogodilo to što je Beograd počeo da vraća diplomatsko klupko unazad, što se, između ostalog, vidi po tome što je 13 država članica UN povuklo priznanje Kosova. Kaže da je to, između ostalog, rekao Volfgang Išinger u razgovoru za „Politiku”.

„Interesi Prištine i Zapada se poklapaju, a to je da Beograd, kako kažu, prihvati realnost i da prizna nezavisnost takozvanog Kosova. Njihov problem je što smo mi to počeli da to ozbiljno osporavamo u kontaktu s drugim državama i onda su odlučili da nas pogode gde smo najtanji, a to je na izvorima prihoda u trgovini s drugim zemljama. Siguran sam da je uvođenje takse od 100 odsto unapred dogovorena mera”, kaže Jovanović.

Smatra da je uvođenje trgovinske blokade potez Zapada koji više nema ozbiljnih aduta u rukavu, jer ih posebno plaši činjenica da u diplomatskoj ofanzivi Beograd uspeva da menja ustaljenu sliku o neminovnosti priznanja nezavisnosti takozvanog Kosova.

„U početku sam mislio da je ta politička nervoza nekih centara na Zapadu posledica poraza prilikom glasanja za ulazak Kosova u Interpol i Unesko, ali sam sada uveren da je to zbog naše ozbiljne diplomatske akcije kod drugih zemalja koje počinju da dovode u pitanje postojanje nezavisnosti Kosova. To se odavno nije desilo, još od Tajvana, da se status jedne zemlja koja je dobila priznanje velikog broja zemalja počne dovoditi u pitanje. To neće dozvoliti i preko taksa pokušavaju da nas spreče”, zaključuje Jovanović.