Таксе против наставка дијалога

Политички представници привремених косовских институција увели су таксе од 100 одсто на робу из централне Србије да би прекинули бриселски дијалог, јер је Београд у дипломатским разговорима све више инсистирао да Приштина испуни своју обавезу и формира Заједницу српских општина. Незадовољна због тога, косовска власт је увела таксе од 100 одсто на робу из централне Србије, што је потврдила и бивши главни преговарач косовских Албанаца Едита Тахири. Оценила је да није време за наставак дијалога све док не буде, крајем године, конституисан нови тим ЕУ који ће поново да покрене дијалог.

Као и пре неколико месеци Рамуш Харадинај, и Тахиријева је оптужила шефицу дипломатије ЕУ Фредерику Могерини да је „издала европске принципе” и закључила да би требало сачекати ново руководство ЕУ за коначни споразум. Брисел је на ове коментаре по обичају суздржан па је шеф делегације ЕУ у Србији, Сем Фабрици, изјавио је да је опрезно оптимистичан када је реч о постизању споразума између Београда и Приштине и истакао да нема алтернативе дијалогу. „Не мислим да постоји могућност да се одржи оваква ситуација, статус кво није опција, не помаже ни Србији ни Приштини. Постоји потреба да се дијалог настави и да се дође до договора”, рекао је Фабрици.

Као по неписаном правилу, неки дипломатски кругови на Западу су, иако је Приштина признала да је увела таксе да би прекинула бриселски дијалог, наговестили да би за застој разговора могао да буде крив и Београд. Тако је амерички амбасадор у Србији Кајл Скот рекао „да не треба кривити само Приштину” и „да је кривица за тренутне односе Београда и Приштине и одсуство дијалога на обе стране”. Председник Србије Александар Вучић тим поводом је рекао да га је изненадила Скотова изјава.

„Стани, човече. Кажу да преваљујемо кривицу. Реци шта је наша кривица”, рекао је Вучић и подсетио да Србија није уводила контрамере Приштини и наставио: „Сад имам за те паметњаковиће питање. Знају ли они да бисмо тако затворили наш народ на Косову, довели у опасност животе и снабдевање народа? Или мисле да смемо да донесемо закон у којем кажемо овај улаз одобрен Србима, а Албанцима није? То је 1932. година, Хитлерова Немачка, и Србија такве законе неће доносити”, закључио је Вучић.

Приштина је, уз прећутну дозволу неких западних центара моћи, увела трговинску блокаду на робу из централне Србије да би покушала да заустави велику дипломатску офанзиву Београда која је довела до тешких пораза такозваног Косова у намери да постане члан Интерпола и Унеска. Бивши министар спољних послова Југославије Владислав Јовановић за наш лист каже да је Запад прилично погодило то што је Београд почео да враћа дипломатско клупко уназад, што се, између осталог, види по томе што је 13 држава чланица УН повукло признање Косова. Каже да је то, између осталог, рекао Волфганг Ишингер у разговору за „Политику”.

„Интереси Приштине и Запада се поклапају, а то је да Београд, како кажу, прихвати реалност и да призна независност такозваног Косова. Њихов проблем је што смо ми то почели да то озбиљно оспоравамо у контакту с другим државама и онда су одлучили да нас погоде где смо најтањи, а то је на изворима прихода у трговини с другим земљама. Сигуран сам да је увођење таксе од 100 одсто унапред договорена мера”, каже Јовановић.

Сматра да је увођење трговинске блокаде потез Запада који више нема озбиљних адута у рукаву, јер их посебно плаши чињеница да у дипломатској офанзиви Београд успева да мења устаљену слику о неминовности признања независности такозваног Косова.

„У почетку сам мислио да је та политичка нервоза неких центара на Западу последица пораза приликом гласања за улазак Косова у Интерпол и Унеско, али сам сада уверен да је то због наше озбиљне дипломатске акције код других земаља које почињу да доводе у питање постојање независности Косова. То се одавно није десило, још од Тајвана, да се статус једне земља која је добила признање великог броја земаља почне доводити у питање. То неће дозволити и преко такса покушавају да нас спрече”, закључује Јовановић.