Gde je granica građanske neposlušnosti

Najava „referenduma” na Starom gradu, kao i podnošenje krivičnih prijava zbog blokade saobraćaja, rezultat su jednočasovne obustave saobraćaja u Kolarčevoj ulici, u nedelju u centru Beograda. Organizatori šetnje „Jedan od pet miliona” u nedelju su onemogućili saobraćaj u centru prestonice želeći, kako kažu, da pokažu kako kako će sve izgledati kad počne obnova Trga republike. Na to je zamenik gradonačelnika Goran Vesić najavio podnošenje krivičnih prijava protiv Nikole Jovanovića, potpredsednika Narodne stranke, i predsednika SO Stari grad Marka Bastaća, koji su inicirali i izveli ovaj performans zbog kojeg je saobraćaj u najužem centru prestonice sat vremena bio blokiran.

Eventualna krivična prijava kao da nije mnogo uzbudila organizatore. Jovanović, čija je stranka jedna od članica SzS-a, juče je saopštio da „ne može da dočeka” prijavu, dok je Bastać zatražio da se svi radovi u centru grada obustave sve dok građani ne iskažu svoje mišljenje i to – putem referenduma. Ovaj „zahtev stanovnika Starog grada”, kako je juče saopštio Bastać, predat je Skupštini grada. „Ukoliko se ogluši i na ovaj apel, on lično (Goran Vesić) će snositi odgovornost za sve što će se dešavati, jer ćemo zajedno sa građanima fizički blokirati sve koji pokušaju da izvode radove na teritoriji naše opštine”, najavio je juče predsednik SO Stari grad.

Reagovao je i Vesić, obelodanivši da su džakovi kojima je blokirana Kolarčeva ulica dobijeni od gradske vlasti kako bi bili podeljeni kućnim savetima i građanima tokom zimskih meseci. Bastać je, dodaje Vesić, tu so „sakrio od građana” i iskoristio za blokadu jedne od centralnih ulica. To je samo jedan od načina kojima deo opozicije poslednjih meseci nezadovoljstvo iskazuje na ulici. Blokadom predsedništva Srbije i najavom blokiranja državnih funkcionera u njihovim domovima i na radnim mestima, kao i upadom u zgradu RTS-a, dospeva se blizu „crvene linije” koja deli demokratsko iskazivanje nezadovoljstva i političko nasilje. Gde su granice iskazivanja građanske neposlušnosti?

Politički analitičar Branko Radun, za naš list kaže da na ovaj način organizatori pokušavaju da „ožive” proteste koji gube na značaju. „Poslednji događaji predstavljaju pokušaj spasavanja protesta, pa se izazivaju incidenti kroz određene performanse. Organizatori žele da isprovociraju reakciju vlasti da bi protest dobio novu energiju”, kaže Radun i dodaje da na početku nismo imali najjasniju sliku ko je organizator, vođa protesta i koji je njihov cilj. Dodaje da neke države imaju restriktivan odnos, pa protesti ne mogu svuda da se organizuju, zabranjeno je prekidanje saobraćaja na važnim putnim pravcima i centralnim gradskim ulicama: „Kod nas to nije regulisano, pa neki shvataju da mogu da rade šta im padne na pamet”.

Profesor Fakulteta političkih nauka Zoran Stojiljković kaže da poslednja dešavanja predstavljaju primer građanske neposlušnosti, a dozvoljen je svaki njen oblik koji ne uključuje nasilje. Prilikom organizacije protesta, kako kaže, trebalo bi voditi računa o specifičnoj političkoj kulturi. „Gornja granica, prilikom nenasilnih protesta, bila bi spaljivanje lutke sa nečijim likom, ali u nekim političkim kulturama to predstavlja pozivanje na ubistvo, što se mora uzeti u obzir. To nije ništa novo i sve smo to viđali kroz istoriju protesta, od sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka naovamo”, dodaje naš sagovornik, uz napomenu da ne možete da pozovete građane i da po nekoj, ograničenoj ruti, protestuju besciljno šetajući sat ili dva. Ipak, polarizacija i zaoštravanje retorike, mogli bi da dovedu do dodatnog nasilja, upozorava Stojiljković.

U drugim zemljama teško se može zamisliti nasilni upad u javni servis, blokiranje važnih saobraćajnica, centralnih gradskih ulica ili opkoljavanje predsedništva, napominje Branko Radun. „Ne možemo da zamislimo da neko upadne u zgradu Bi-Bi-Sija želeći da nametne neku drugu uređivačku politiku. U Parizu bi sve službe najoštrije reagovale na blokiranje predsedništva, ljudi koji bi u tome učestvovali bili bi sankcionisani i pretrpeli bi političku štetu. Svaki političar koji bi upao u Bi-Bi-Si, završio bi karijeru”, napominje Radun i objašnjava da kod nas ne postoji taj nivo političke kulture. Na takve događaje, kaže, svi gledaju iz stranačke pozicije i opravdavaju ih ukoliko su rezultat delovanja partijskih kolega.

Neoliberalni kapitalizam i nejednakosti

Protesti građana nezadovoljnih ekonomskim položajem uobičajeni su od krize 2008. godine. Retko se dešava, kako kaže Zoran Stojiljković, da protesti ujedine ekonomske i političke zahteve. „To je i kod nas problem. Protestovali smo devedesetih godina, a nakon demokratskih promena došlo je do uvođenja neoliberalnih formi kapitalizma. Ljudi su izgubili poslove i došlo je do još veće nejednakosti. Danas, ljudi reaguju u skladu sa efektima rezultata njihovog prethodnog izlaska na proteste”, objašnjava Stojiljković. Građani Srbije danas imaju ogromno nepoverenje u političke aktere, ali, kako kaže, slična je situacija širom sveta. „Kada imamo bar formalno demokratski sistem, protesti mogu samo da ograniče polje politike, da obezbede da se poštuju procedure i da vlast bude odgovornija. Sindikat `Nezavisnost`, koji vodim, podržava proteste u Srbiji u onoj meri u kojoj će dovesti do vladavine prava i omogućiti demokratske izbore”, dodaje Stojiljković.

„Demokratija” ne prašta neplaćene račune

Nakon protesta 1996–1997. godine tadašnji gradonačelnik Niša Zoran Živković i visoki funkcioner Demokratske stranke, pozvao je građane da neplaćanjem računa za struju iskažu građansku neposlušnost režimu Slobodana Miloševića. Građani su to i činili, ali računi im nisu oprošteni. Nakon 2000. godine i „demokratskih promena”, sva dugovanja, zajedno sa kamatama i sudskim troškovima, morali su da plate.

Profilisanje opozicije kroz proteste

Protest „Jedan od pet miliona”, kako kaže Branko Radun, proizveo je promenu rejtinga unutar opozicije, ali ne i na celokupnoj političkoj sceni. Naime, organizatori protesta, nastavlja, ojačali su svoje pozicije. Tako su se Savez za Srbiju i Sergej Trifunović, lider Pokreta slobodnih građana, profilisali kao predvodnici opozicije.