„Balkanska međa” na udaru „Tajmsa”

U potpunosti mi je razumljivo da se Britancima nije dopala filmska priča koja je inspirisana istinitim događajem iz nedavne istorije našeg naroda. Žao mi je samo što se jedna akciona drama gleda kroz vizuru politike, kaže za „Politiku” Miodrag Radonjić, glumac i, uz Miloša Bikovića, srpski koproducent filma „Balkanska međa”, na koji se pre neki dan „ostrvio” londonski „Tajms”. Britanski dnevnik je, podsetimo, oštro napao ostvarenje „Balkanska međa”, ocenivši da svojim prikazom nedavne balkanske istorije potkopava regionalni mir. I ne samo to. U tekstu objavljenom 31. marta u „Tajmsu”, film se istovremeno stavlja u kontekst „meke sile” Rusije, i čak se, donekle, poziva i na cenzuru ostvarenja.

– U pomenutom tekstu potpuno jednostrano ostaje neprimećena snažna poruka mira, duboko ugrađena kroz odnose koji u filmu postoje između Srba, Albanaca i Rusa – ocenjuje Radonjić, a komentarišući delić teksta u kome se čak, na izvestan način, poziva i na cenzuru „Balkanske međe.

Miodrag Radonjić 
(Foto: L. Kovačević Jovanović)

– Prema informacijama od naših partnera, distributerskih kuća „Tventi senčeri foks” i „Amadeus” iz Londona, svetska distribucija filma nije prekinuta. Istovremeno, sa velikim zadovoljstvom ističem i da je distribucija u Srbiji iznenadila sve nas koji smo radili na ovom filmu, i da posle dve nedelje možemo da se pohvalimo sa više od 150.000 gledalaca – kaže Radonjić za „Politiku”, a povodom teksta u londonskom dnevniku oglasio se i reditelj filma Andrej Volgin, istakavši da je ovde, iako je film inspirisan istorijskim događajima, reč o umetničkom delu, a da su u „srpskoj liniji” korišćeni i dokumentarni kadrovi.

Film „Balkanska međa”, koji je, podsetimo, nedavno premijerno prikazan u Rusiji i Srbiji, govori o desantu na Prištinski aerodrom, kada je ruska jedinica iz sastava Sfora zauzela aerodrom „Slatinu” neposredno posle potpisivanja Kumanovskog sporazuma. Film, rađen kao rusko-srpska koprodukcija, baziran je na istinitom događaju, a sve ostalo je fikcija. Veliku ekipu filma čine i srpski glumci, među kojima su, osim Radonjića, i Miloš Biković, Milena Radulović, Aleksandar Srećković Kubura, i Aleksandar Radojičić, dok se u epizodnoj ulozi pojavljuje i reditelj Emir Kusturica. Biković i Srećković su već izjavljivali da je „Balkanska međa” antiratni film, a Aleksandar Radojičić, koji u ovom ostvarenju tumači Fadilja, nije želeo za „Politiku” da komentariše ocene londonskog „Tajmsa”, naročito političke navode, koji se tiču ugrožavanja mira.

– Ali, i takvi komentari nikako nisu iznenađujući. Pogotovo zbog toga što je film inspirisan istinitim događajima, koje prikazuje iz drugog ugla. Činjenica je da je nemoguće pomiriti dve različite strane. Ali, smatram da je važno za našu zemlju da se posle dvadeset godina čuje priča i iz drugog ugla, odnosno iz druge vizure – zaključio je Aleksandar Radojičić.

Iako je film poslednjih nedelja najgledaniji u bioskopima u Rusiji i zemljama Zajednice nezavisnih država, „Tajms” u svom komentaru ističe da je „Putinov režim poznat po svojim propagandnim kampanjama koje pravdaju drastične akte nasilja nad malim nacijama i narodima bez zaštite”, pozivajući da se „na to stavi tačka”. Zaključak londonskog dnevnika da „kada se laž zaodene u istinu, u opasnosti su život i sloboda”, Radonjić, koji, pored producentske uloge u ovom ostvarenju, igra i Amira, ovako komentariše:

– Sloboda govora je jedno od postulata demokratije i svaki medij na svetu ima pravo da izrazi svoje mišljenje na određene teme. Apsurd ove situacije jeste to što medijske agencije, koje pozivaju na zabranu filma, govore u ime slobode izražavanja mišljenja. Mene brine što ne vidim spoj između zabrane nekog sadržaja i slobode govora kroz kulturu!