„Балканска међа” на удару „Тајмса”

У потпуности ми је разумљиво да се Британцима није допала филмска прича која је инспирисана истинитим догађајем из недавне историје нашег народа. Жао ми је само што се једна акциона драма гледа кроз визуру политике, каже за „Политику” Миодраг Радоњић, глумац и, уз Милоша Биковића, српски копродуцент филма „Балканска међа”, на који се пре неки дан „острвио” лондонски „Тајмс”. Британски дневник је, подсетимо, оштро напао остварење „Балканска међа”, оценивши да својим приказом недавне балканске историје поткопава регионални мир. И не само то. У тексту објављеном 31. марта у „Тајмсу”, филм се истовремено ставља у контекст „меке силе” Русије, и чак се, донекле, позива и на цензуру остварења.

– У поменутом тексту потпуно једнострано остаје непримећена снажна порука мира, дубоко уграђена кроз односе који у филму постоје између Срба, Албанаца и Руса – оцењује Радоњић, а коментаришући делић текста у коме се чак, на известан начин, позива и на цензуру „Балканске међе.

Миодраг Радоњић 
(Фото: Л. Ковачевић Јовановић)

– Према информацијама од наших партнера, дистрибутерских кућа „Твенти сенчери фокс” и „Амадеус” из Лондона, светска дистрибуција филма није прекинута. Истовремено, са великим задовољством истичем и да је дистрибуција у Србији изненадила све нас који смо радили на овом филму, и да после две недеље можемо да се похвалимо са више од 150.000 гледалаца – каже Радоњић за „Политику”, а поводом текста у лондонском дневнику огласио се и редитељ филма Андреј Волгин, истакавши да је овде, иако је филм инспирисан историјским догађајима, реч о уметничком делу, а да су у „српској линији” коришћени и документарни кадрови.

Филм „Балканска међа”, који је, подсетимо, недавно премијерно приказан у Русији и Србији, говори о десанту на Приштински аеродром, када је руска јединица из састава Сфора заузела аеродром „Слатину” непосредно после потписивања Кумановског споразума. Филм, рађен као руско-српска копродукција, базиран је на истинитом догађају, а све остало је фикција. Велику екипу филма чине и српски глумци, међу којима су, осим Радоњића, и Милош Биковић, Милена Радуловић, Александар Срећковић Кубура, и Александар Радојичић, док се у епизодној улози појављује и редитељ Емир Кустурица. Биковић и Срећковић су већ изјављивали да је „Балканска међа” антиратни филм, а Александар Радојичић, који у овом остварењу тумачи Фадиља, није желео за „Политику” да коментарише оцене лондонског „Тајмса”, нарочито политичке наводе, који се тичу угрожавања мира.

– Али, и такви коментари никако нису изненађујући. Поготово због тога што је филм инспирисан истинитим догађајима, које приказује из другог угла. Чињеница је да је немогуће помирити две различите стране. Али, сматрам да је важно за нашу земљу да се после двадесет година чује прича и из другог угла, односно из друге визуре – закључио је Александар Радојичић.

Иако је филм последњих недеља најгледанији у биоскопима у Русији и земљама Заједнице независних држава, „Тајмс” у свом коментару истиче да је „Путинов режим познат по својим пропагандним кампањама које правдају драстичне акте насиља над малим нацијама и народима без заштите”, позивајући да се „на то стави тачка”. Закључак лондонског дневника да „када се лаж заодене у истину, у опасности су живот и слобода”, Радоњић, који, поред продуцентске улоге у овом остварењу, игра и Амира, овако коментарише:

– Слобода говора је једно од постулата демократије и сваки медиј на свету има право да изрази своје мишљење на одређене теме. Апсурд ове ситуације јесте то што медијске агенције, које позивају на забрану филма, говоре у име слободе изражавања мишљења. Мене брине што не видим спој између забране неког садржаја и слободе говора кроз културу!