Striža na vrelom majskom suncu

Senta – Ni vrelo majsko sunce nije uspelo da prekjuče odvrati dvadesetak čobana iz raznih delova Vojvodine da u Gornjem Bregu, selu nadomak Sente, pokažu ko je najbolji strižač. Ovce, zatvorene u tor, blejale su i čekale svoj red da budu ošišane. Ispred „ovčarske arene” tiskali su se gosti i domaćini, navijajući za svoje favorite. Najglasnije su bile tri plavokose devojčice, koje su svoju podršku dale jedinoj takmičarki – Angeli Bažo (44) iz Čantavira.

– Posao je zahtevan i težak, ali sam ovladala njime kako bih pomogla mužu. Nekada sam na dan uspevala da ošišam 12 ovaca, uz to sam prala, kuvala i muzla 15 krava! Sada mi je već malo teže, ali zato suprugu Janošu ovim makazama bez problema mogu da doteram frizuru – kaže nam Angela.

Prema odluci žirija, ona je bila najpedantniji učesnik takmičenja. Vunu sa ovaca je skinula tako da su one prošle bez ogrebotina. Ali ni to, ni burna podrška njenih navijačica nisu uspeli da joj obezbede šampionsku titulu.

– Ocenjuju se pre svega brzina, zatim način na koji se hvata i iznosi ovca, u koji je položaj učesnik stavlja prilikom striže, da li je pri tom pritiska ili povređuje. Svaki takmičar je dužan da ošiša dve ovce. Najbolji rezultat, 17 minuta i 50 sekundi, ostvario je Karolj Doskoš, ali je, odlukom žirija, za prvaka takmičenja proglašen Lajoš Ivegeš iz Gornjeg Brega. Njegovo vreme je bilo malo slabije, ali je dobio više poena u ostalim segmentima – kaže za naš list glavni sudija Peter Militar iz Ostojićeva.

Pored takmičenja u tradicionalnom striženju, održano je i nadmetanje u šišanju električnom mašinicom, u kom je pobedio Žolt Čabai, takođe iz Gornjeg Brega. Poznavaoci tvrde da je ovaj moderniji metod daleko brži i jednostavniji, jer je ovcu moguće osloboditi viška runa i za pedesetak sekundi!

– Ovčarstvom se bavim već 21 godinu. Imam 170 ovaca. Električnu mašinu sam kupio pre godinu dana. Kada se budem uvežbao, uspeću da u toku dana ošišam i 80 ovaca, ovako se umorim posle petnaeste – kaže nam Đerđ Hancko iz Kule.

Pored nadmetanja, veliku pažnju prisutnih privukla su dva ogromna podolska govečeta –naravno, niko se nije usudio da dira njihovu „frizuru”!

Umorni od navijanja i šišanja, gosti i domaćini su se po podne povukli u obližnji park, gde se od ranih jutarnjih sati u 130 kotlića krčkao takozvani perkelt. Laici bi rekli da između ovog specijaliteta i gulaša ne postoji razlika. Gurmani i kuvari, međutim, tvrde drugačije:

– Kod „perkelta” se luk posebno dinsta, a meso se dodaje naknadno,a kod gulaša svi sastojci se zajedno krčkaju. Kuvanje ume da traje satima. Sve zavisi od vatre i mesa koje koristite – otkrio nam je Jožef Hurger iz Dolina kod Sente.