Стрижа на врелом мајском сунцу

Сента – Ни врело мајско сунце није успело да прекјуче одврати двадесетак чобана из разних делова Војводине да у Горњем Брегу, селу надомак Сенте, покажу ко је најбољи стрижач. Овце, затворене у тор, блејале су и чекале свој ред да буду ошишане. Испред „овчарске арене” тискали су се гости и домаћини, навијајући за своје фаворите. Најгласније су биле три плавокосе девојчице, које су своју подршку дале јединој такмичарки – Ангели Бажо (44) из Чантавира.

– Посао је захтеван и тежак, али сам овладала њиме како бих помогла мужу. Некада сам на дан успевала да ошишам 12 оваца, уз то сам прала, кувала и музла 15 крава! Сада ми је већ мало теже, али зато супругу Јаношу овим маказама без проблема могу да дотерам фризуру – каже нам Ангела.

Према одлуци жирија, она је била најпедантнији учесник такмичења. Вуну са оваца је скинула тако да су оне прошле без огреботина. Али ни то, ни бурна подршка њених навијачица нису успели да јој обезбеде шампионску титулу.

– Оцењују се пре свега брзина, затим начин на који се хвата и износи овца, у који је положај учесник ставља приликом стриже, да ли је при том притиска или повређује. Сваки такмичар је дужан да ошиша две овце. Најбољи резултат, 17 минута и 50 секунди, остварио је Карољ Доскош, али је, одлуком жирија, за првака такмичења проглашен Лајош Ивегеш из Горњег Брега. Његово време је било мало слабије, али је добио више поена у осталим сегментима – каже за наш лист главни судија Петер Милитар из Остојићева.

Поред такмичења у традиционалном стрижењу, одржано је и надметање у шишању електричном машиницом, у ком је победио Жолт Чабаи, такође из Горњег Брега. Познаваоци тврде да је овај модернији метод далеко бржи и једноставнији, јер је овцу могуће ослободити вишка руна и за педесетак секунди!

– Овчарством се бавим већ 21 годину. Имам 170 оваца. Електричну машину сам купио пре годину дана. Када се будем увежбао, успећу да у току дана ошишам и 80 оваца, овако се уморим после петнаесте – каже нам Ђерђ Ханцко из Куле.

Поред надметања, велику пажњу присутних привукла су два огромна подолска говечета –наравно, нико се није усудио да дира њихову „фризуру”!

Уморни од навијања и шишања, гости и домаћини су се по подне повукли у оближњи парк, где се од раних јутарњих сати у 130 котлића крчкао такозвани перкелт. Лаици би рекли да између овог специјалитета и гулаша не постоји разлика. Гурмани и кувари, међутим, тврде другачије:

– Код „перкелта” се лук посебно динста, а месо се додаје накнадно,а код гулаша сви састојци се заједно крчкају. Кување уме да траје сатима. Све зависи од ватре и меса које користите – открио нам је Јожеф Хургер из Долина код Сенте.