Svaka od nas danas može biti Sofka

Sofka mi je jedan od najomiljenijih likova u našoj književnosti. Čast mi je što je reditelj Milan Nešković prepoznao da baš ja mogu da tumačim ovu svevremenu Stankovićevu heroinu, da je igram i da joj udahnem život na sceni, kaže za „Politiku” glumica Jovana Stojiljković koja u novom čitanju dela „Nečista krv”, po motivima Borisava Stankovića, u adaptaciji Maje Todorović i režiji Milana Neškovića, tumači Sofku. Predstava „Nečista krv” biće premijerno izvedena u petak uveče, 12. aprila, od 19.30 sati na velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu. U autorskom timu su i dramaturg Molina Udovički Fotez, scenograf Vesna Popović, kostimograf Marina Vukasović Medenica, kompozitor Anja Đorđević.

Nebojša Dugalić tumači Efendi Mitu, Nataši Ninković poverena je uloga Todore, Sofkine majke, Nenad Jezdić igra Gazda Marka, Pavle Jerinić Tomču, Markovog sina, Sofkinog muža. U glumačkoj podeli su i: Dušanka Stojanović Glid, Zlatija Ocokoljić Ivanović, Ljiljana Blagojević, Radmila Živković, Tanasije Uzunović, Nikola Vujović Stefan Kalezić i Nebojša Babić, operski pevač.

– Ono što je meni najzanimljivije kada je reč o Sofki jeste da je ona jedna od tragičnih junakinja u našoj književnosti koja ne završava svoj život. Dakle, ona ne umire, već nastavlja da živi takva, u svojoj tragediji. Sofka se krije, plače samo kada je sama. Upravo ta njena gordost, bol, ali i unutrašnja snaga meni su bile najuzbudljivije. Naravno, zanimljivo je govoriti i o tome koliko tu ima sličnosti sa mnom lično, pošto je tumačim na sceni. To je uvek isprepletano u odnosu glumice i njene scenske junakinje i teško je izdvojiti nijanse – kaže Jovana Stojiljković.

(Foto promo)

U adaptaciji Maje Todorović, svi junaci su zadržali karakteristike koje su imali i kod Bore Stankovića, ali im je dat i „savremeni dodir” kroz govor i situacije u kojima se nalaze. Tako je, na primer, Sofka ostala žena koja je svesna sebe, svoje lepote i porekla, Marko je ostao bogataš koji može da priušti sebi da kupi mladu ženu, Mita je čovek koji je propao u tranziciji...
O snazi i poetici novog čitanja dela „Nečista krv” Jovana Stojiljković kaže:
– Mislim da je Maja Todorović napravila odličnu adaptaciju zato što je jako delikatno dramatizovati tako kompleksan roman, vođen kao psihološki. Maja Todorović je u ovom slučaju ispričala priču, a s druge strane dala i dovoljno „mesa” karakterima, odnosno nama glumcima da likove tumačimo. Kod Neškovićeve režije je najzanimljivije to što ne postoji banalna aktuelizacija, već jasno utemeljena forma koja pripada savremenom duhu, a s druge strane je vrlo pozorišna. Dakle, ne samo savremeno da bi bilo savremeno.

Predstave koje godinama unazad potpisuje tandem Maja Todorović–Milan Nešković uglavnom se bave porodicom. Šta se promenilo od Sofkinog vremena do danas, kada je reč o porodici, imaćemo priliku da vidimo već u petak uveče. Ko je Sofka danas, za šta nam je u ovom vremenu sinonim, inspiracija? Kakav je njen unutrašnji svet?

– Svaka od nas danas može biti Sofka. Mislim da je to kod ove Stankovićeve junakinje univerzalno, a opet to je zarobljena devojka, odnosno mlada žena. Kod Sofke je posebno zanimljiv njen karakter, koji najbolje ilustruju reči: „Sofka se inati sudbini”. To je ono što se pitamo: da li inat donosi dobro ili ne. Sofka je veoma usamljena, s druge strane poprilično raznovrsna, bogatog unutrašnjeg sveta. Ona je i gorda i strastvena, čezne za muškarcem kojeg nikada nije upoznala, odnosno onog koga bi zavolela. Ima jedna replika u kojoj treba da se dogodi taj emotivni lom u kojoj ona kaže: „Ja nikada nikoga nisam volela”. To je mislim najveća tragedija.

Velika je znatiželja koja će pitanja, nedoumice i dileme pokušati da ispita novo čitanje „Nečiste krvi” na sceni nacionalnog teatra?

– Šta je novac danas, da li se može kupiti ljubav? Dokle možeš da podnosiš bol? To je možda najznačajnija istina kojom se bavimo u predstavi „Nečista krv” – kaže Jovana Stojiljković.

Uoči premijernog izvođenja, 12. aprila, u foajeu Druge galerije nacionalnog teatra biće otvorena izložba „Nečista krv i Koštana na sceni Narodnog pozorišta” autora Dragana Stevovića i Dragice Gaćeše.

Biće ovo, tek, treća postavka „Nečiste krvi” na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu, na kojoj je i praizvedena, 23. februara 1933. godine, u režiji Josipa Kulundžića i scenografiji Stanislava Beložanskog. Naredna premijera održana je 5. decembra 1975. godine u režiji Gradimira Mirkovića.