Posivela zelena oaza

U celom svetu je tendencija da se što više ozelene betonske površine. Podižu se bašte na zidovima, trgovima, duž ulica, gde god ima mesta, kao što je ozelenjen plato ispred Beograđanke.

A šta rade Beograđani, ili „Beograđani”, kakav čudan odnos imaju prema zelenilu, svakodnevno saznajemo. Poslednji slučaj u nizu koji oslikavaju negativan odnos prema zelenim površinama dogodio se u dvorištu moje zgrade na Vračaru. Komšinica je, naime, jednostavno odlučila da satre bršljan koji tu raste decenijama, jer ga smatra otrovnim korovom, iako su je ostale komšije (tri porodice), koje takođe neguju baštu, zamolile da ga ne uklanja. Kako može da bude otrovna biljka od koje se pravi sirup protiv kašlja?

Na sredini dvorišta se nalazi orah, koji je mogao takođe da strada da ne postoji zabrana seče bez dozvole nadležnih, jer je i on „otrovan“. Ove biljke su toliko otrovne da je moja majka doživela samo 93 godine bistrog i visprenog uma!

Moja majka (93 godine) je do prošle godine održavala tu baštu. Ali posle preležanog gripa je nepokretna, slepa na jedno oko, i pogled na zelenilo bio joj je jedino zadovoljstvo, a sada može da „uživa” u pogledu na sivi malterisani zid susedne zgrade.

Tužno, pretužno.

Mima S. Majstorović,
novinar u penziji