Nema opasnih silikona na tržištu Srbije

Francuska je postala prva zemlja u svetu koja je uvela zabranu za implantante za grudi koji se povezuju sa retkom vrstom raka imunog sistema.

Zabranom je obuhvaćeno nekoliko modela implantanata sa hrapavijom površinom, koje proizvodi šest proizvođača i koji se povezuju sa retkom vrstom raka imunog sistema, preneo je Bi-Bi-Si.

Veruje se da je oko 70.000 žena ugradilo zabranjene implantante, od oko 400.000 žena koliko je u Francuskoj stavilo silikone. Kako prenose mediji, doneta zabrana predstavlja meru predostrožnosti, uvedenu zbog retke ali ozbiljne opasnosti koju predstavljaju implantanti, naglasila je Francuska agencija za lekove i medicinske proizvode. Agencija je od 2011. godine primetila znatno povećanje broja slučajeva anaplastičnog krupnoćelijskog limfoma povezanih sa implantantima grudi, a svi se odnose na žene čiji implantanti imaju krupnu teksturu. Zabeleženo je 59 slučajeva raka među ženama koje su ugradile implantante, a tri su preminule.

U Srbiji se ovi sporni implantanti, kako tvrde stručnjaci, nisu koristili. S druge strane, najveći broj obolelih, osim u Francuskoj, zabeležen je u Engleskoj, Francuskoj, Holandiji, Italiji i Španiji.

Kako ističe dr Violeta Skorobać Ašanin, predsednica Udruženja estetskih plastičnih hirurga Srbije, koja predsedava Komitetom za bezbednost pacijenata pri Evropskom udruženju estetskih plastičnih hirurga, godišnje se u svetu ugradi više od milion implantanata, koji se postavljaju od 1960. godine prošlog veka, iako je poslednjih 20 godina došlo do ekspanzije u estetskoj i rekonstruktivnoj hirurgiji.

– Do sada je u celom svetu zabeleženo 1.958 obolelih, što na ukupan broj predstavlja zrno peska u okeanu. Pitanje je i da li je implantant direktan uzročnik ili je bolest povezana sa imunitetom, genetskim faktorom, infekcijom, trenjem implantanata usled pojačanog vežbanja i mnogih drugih faktora koje će naučna zajednica u narednom periodu sigurno iskristalisati. U Srbiji nema zabeležene ove bolesti i trenutno su zastupljeni implantanti koji su pod kontrolom Agencije za lekove i medicinska sredstva – naglašava dr Skorobać Ašanin.

U našoj zemlji se godišnje ugradi oko 4.000 silikonskih implantanata. Međutim, malo ljudi zna da njih treba kontrolisati i menjati kada za to postoji indikacija. Naša sagovornica upozorava da su neophodne kontrole ultrazvučnim aparatom ili magnetnom rezonancom. Ukoliko postoje bilo kakve promene, onda se oni menjaju, „kapsula” se uklanja i šalje na dalju analizu.

– Ne savetuju se za ugradnju takozvani makroteksturirani implantanti sa grubom površinskom strukturom, ali se ne savetuje ni vađenje i uklanjanje implantanata po svaku cenu, već je bitna predostrožnost i odlazak na redovne ultrazvučne preglede dojki. Ukoliko se dojka zacrveni ili se oko nje pojavi tečnost, ona mora da se punktira i pošalje na citološki, patohistološki i mikrobiološki nalaz. Ukoliko se kapsula koja postoji oko implantanta menja, zadebljava ili stvrdnjava, savetuje se uklanjanje kapsule i zamena implantanta – ističe dr Skorobać Ašanin.

Skandal koji je pogodio 300.000 žena

U Francuskoj je preminuo osnivač kompanije PIP, koja je proizvodila silikonske implantante punjene standardnim silikonskim gelom umesto medicinskim, što je dovodilo do oštećenja implantanta. On je 2013. godine uhapšen i osuđen na četiri godine zatvora, međutim pre nego što mu je kompanija zatvorena, 80 odsto implantanata je izvezeno. Taj skandal pogodio je oko 300.000 žena u 65 zemalja, uključujući Francusku, Veliku Britaniju, Nemačku, Venecuelu i Brazil.