Trampim akcije za ogrev ili fiću

Od našeg stalnog dopisnika

Podgorica – Prošlogodišnja groznica trgovine na berzi hartijama od vrednosti, posebno vaučerima koje su građani dobili u masovnoj vaučerskoj privatizaciju, mnoge je obogatila, ali je i nemali broj onih koje je oterala u dug i siromaštvo.

Nagli skok vrednosti vaučera krajem protekle godine, za koje se ispostavilo da su nameštaljka pojedinih „majstora” berze, namamio je mnoge da podignu skupe gotovinske kredite i od tih para kupe deonice pojedinih firmi i kompanija, posebno Elektroprivrede Crne Gore, Željeznice, Kombinata aluminijuma, Luke Bar, Plantaža…

Nekoliko meseci nakon kupovine, novi vlasnici akcija zadovoljno su trljali ruke, sabirajući veliku, brzu i laku zaradu, da bi se ubrzo udarali po glavi i shvativši da akcije koje su kupili nisu imale stvarnu vrednost i preko noći su vrtoglavo padale. To ih je oteralo u nova zaduženja i primoralo da prodaju deo svoje pokretne i nepokretne imovine.

O tome svedoče brojni oglasi u crnogorskim dnevnim novinama, u kojima se vaučeri nude duplo jeftinije od iznosa za koji su kupljeni samo nekoliko meseci pre. Listajući stranice štampe, svakodnevno se mogu pročitati oglasi u kojima građani nude od dva do deset vaučera ne samo za keš, nego i po sistemu trampe. 

„Hitno trampim dva vaučera za manji kamion ili automobil do 6.000 evra – jedan je u nizu oglasa za prodaju akcija. Najzanimljiviji su ipak oni oglasi u kojima se nudi prodaja vaučera u nekom od ovdašnjih fondova po duplo višoj ceni od nominalne.

U kakvoj su se finansijskoj muci zatekli pojedinci svedoči sledeći oglas sa potpisom „Lakoverni”:

„Nudim skupo kupljene vaučere na crnogorskoj štelovanoj berzi. Može i zamena za traktor, ogrev, građevinski materijal i dobro očuvanog ’fiću’”.

Nekoliko dana pokušavali smo da proverimo koje se akcije najčešće nude preko oglasa, ali niko od sagovornika nije želeo da govori za novine, a u oglasima piše da nude vaučere Izbora i Luke Bar, Napretka Kotor, Zetatransa, HLT fonda ili Eurofonda, KAP-a, Željeznice, Elektroprivrede, Plantaža... Uz dosta muke uspeli smo da ubedimo „Lakovernog” da nam pojasni motive za svoju trgovinu akcijama mimo berze, verujući da je njegova šaljiva ponuda u novinama samo trik.

„Ma ko se šali! Šta je vama? Ima li neko da nije prevaren na ovoj crnogorskoj pjaci papira koje nam pokloni ova vlast. Zar ne vidite da nam sve to opet uzeše i još nas zadužiše” – odbrusi nam u telefonskom razgovoru ovaj oglašivač.

(/slika2)Na pitanje zar vaučer ne vredi više od ’fiće’ ili ogreva, „Lakoverni” nam je pojasnio da je upravo on jedan od gubitnika sa početka ove priče i da sad želi da spasi što se spasti da, i „bolje da uzme malo drva, ’fiću’, a kad bih zakačio traktor…”.

Oglasi u novinama obelodanili su da postoje maheri za prolaz kroz rupe u zakonu, kroz koje mogu aktivirati neuložene vaučere, iako je masovna vaučerska privatizacija završena pre sedam godina. Upravo oni nude vlasnicima ovih papira da im ih otkupe i to za sto evra po vaučeru. 

U masovnoj privatizaciji građani su na osnovu uloženog vaučera dobijali po pet elektronskih poena, uknjiženih na posebne račune Zavoda za obračun i plaćanje. Uslov je bio da je vlasnik vaučera do 1. januara 2001. postao punoletan i da je registrovani stanovnik Crne Gore duže od dve godine.

Da ne veruju u „vaučerizaciju” u Crnoj Gori, pojedini opozicioni prvaci dokazivali tako što su pozivali građane da pocepaju vrednosne hartije, „jer je to još jedna u nizu prevara crnogorske vlasti”. Kasnije se ispostavilo da su lideri i poslanici tih stranaka u obavezni imovinski karton upisivali i po desetak vaučera koje su uložili oni i članovi njihovih najužih porodica.

„Ja sam jedan od onih koga su prevarili i vlast i opozicija. Na poziv lidera parije kojoj pripada cela naša familija pocepali smo sedam vaučera čija je vrednost na samom startu bila preko 35.000 evra – posvedočio nam je jedan od nekadašnjih radnika KAP-a. – Da nisam bio glup i poverovao im, nakon privatizacije Kombinata mogao sam da zaradim i duplo više”.

Oglasi u novinama zapeli su za oko i Komisije za hartije od vrednosti, čiji se predsednik Zoran Đikanović oglasio ovim povodom, upozorivši građane da se „jedino na berzi može trgovati akcijama”, savetujući im pri tom da se „čuvaju prevara, jer KHOV ne može uticati na ponude u oglasima”.

„Pokušali smo da stupimo u kontakt sa ljudima koji van berze nude akcije predstavljajući se kao kupci, ali su nedostupni, objašnjavali smo da je jedino validna berzanska prodaja. Vlasništvo se ne može preregistrovati ako transakcija nije odrađena na berzi” – saopštio je Đikanović. – Komisija ne može pomoći onima koji bi da kupe akcije po višim cenama od berzanske ili žele da plate neupotrebljeni vaučer koji je sada nemoguće uložiti”.