I mi imamo mislioce za 21. vek

U svom tekstu „Mislioci za 21. vek”, objavljenom u ovom listu 15. aprila, Nataša Jovanović Ajzenhamer je najavila „filozofski duel” između slovenačkog filozofa Slavoja Žižeka (1949), jednog od najplodnijih filozofskih pisaca današnjice, i Džordana Petersona (1962), poznatog kanadskog društvenog kritičara i profesora psihologije na Sveučilištu u Torontu. Oni će, kako kaže Nataša Jovanović Ajzenhamer, 19. aprila raspravljati o ključnim pitanjima koja muče savremenog čoveka u kapitalizmu i potražiti odgovor na važna globalna pitanja i probleme koje savremeni kapitalizam stvara.

Ako se imaju u vidu glavne filozofsko-sociološke preokupacije Žižeka (politička teorija, teorijska psihoanaliza i dr.) i Petersona (socijalna psihologija, psihologija ličnosti i dr), realno je pretpostaviti da će ova debata biti veoma zanimljiva, ne samo u teorijsko-filozofskom smislu, nego i sa praktično-političkog stanovišta, od značaja za savremenog čoveka, pre svega za mlade generacije, ali i za sva globalna i državno-politička vođstva savremenog sveta u pogledu praktičnog kreiranja i oblikovanja konstelacije društvenih odnosa u duhu istinskih ljudskih potreba i interesa.

Najavljujući „filozofski duel” između Petersona i Žižeka, Nataša Jovanović Ajzenhamer je otvorila mnoga pitanja koja traže odgovor, a tiču se načina komunikacije u 21. veku, odnosno kako da što više ljudi, naročito mladih, mogu da čuju nove ideje, ukazujući istovremeno na potrebu da treba razdvojiti javnu ulogu mislioca od hiperinflacije aktivnosti iz komercijalnih razloga, odnosno samo zbog toga da bi se stekla popularnost i došlo do novca.

Međutim, pored toga, veoma je važno kandidovati i mnoga druga pitanja koja zahtevaju filozofsku raspravu. Na primer, određivanje i definisanje čovekovog ličnog i društvenog identiteta, pogotovo što se danas u filozofiji od strane pojedinih filozofa vrši „potiskivanje” vekovne dominacije „Logosa”, odnosno „principa racionalne subjektivnosti”, zbog nekih njegovih negativnih i katastrofalnih manifestacija, uprkos tome što se bez njegove primene ne može. Takođe, treba kandidovati i neka pitanja koja su u prvoj polovini 20. veka pokrenuli utemeljivači „kritičke teorije o društvu” (Horkhajmer, Markuze, From i dr.), a koja još nemaju adekvatan odgovor, ali i mnoga druga pitanja koja muče savremenog čoveka u kapitalizmu, kao: čemu vodi sve veći jaz između bogatih, koji se sve više bogate, i siromašnih, koji sve više osiromašuju? Da li je moguć „sudar civilizacija u planetarnim razmerama? I tako dalje.

U savremenim uslovima kapitalizam se razvija, pre svega, putem znanja, ogromnih ulaganja u stručno-naučne kadrove i tehničko-tehnološke i ekonomske inovacije Međutim, i pored značajnih rezultata, kapitalizam je izbacio na površinu i mnoge probleme koje treba rešavati, ne samo uz pomoć nauke i politike, nego i uz pomoć filozofije, pogotovo što danas kapitalizam, pored visoke sposobnosti adaptacije i regeneracije, pokazuje i znake potencijalno duboke krize.

Pritom, nije reč samo o krizi nekog posebnog segmenta kapitalističkog načina privređivanja, već o strukturalnoj krizi kapitalizma. U stvari, reč je o krizi kapitalističkog tipa civilizacije, odnosno o krizi jedne visokorazvijene tehničke civilizacije u kojoj se gubi svrha tehnike, koja sadrži i apokaliptične potencijale koji sve više dolaze do izražaja. A da li postoji nova alternativa tom tipu civilizacije, predstavlja jedno od važnih pitanja za mislioce 21. veka.

Naravno, i Srbija danas ima mislioce za 21. vek, počev od Slobodana Divjaka (1945), jednog od najpoznatijih i najcitiranijih srpskih filozofa, pa dalje. Debata između Džordana Petersona i Slavoja Žižeka može da bude jedan od snažnih podsticaja srpskim filozofima, sociolozima i drugim intelektualcima da podignu nivo intelektualne radoznalosti, volje i želje za dubljim promišljanjem aktuelnih pitanja i problema današnjice, a posebno problema srpske društveno-ekonomske, političke i kulturne stvarnosti.

Redovni profesor univerziteta

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista