Ako treba – oštrimo i klizaljke

Kada sam se odazvala pozivu ljudi iz Univerzijade Beograd 2009. da postanem deo volonterskog tima Evrosonga, nije mi ni palo na pamet da im kažem da sam veliki fan umetničkog klizanja. Mislim – i nema baš neke veze jedno sa drugim. Tačnije, nije imalo, sve dok u ruskoj delegaciji nisam spazila olimpijskog pobednika i jednog od najboljih svetskih klizača – Jevgenija Plušenka. Obradujem se ja, uzmem i autogram, ne sluteći kako ćemo važnu ulogu imati moji volonteri i ja za reputaciju svetskog klizanja.

Plušenko, koji će klizati na sceni, setio se da klizaljke nisu naoštrene, a u Beogradu završena sezona klizanja. E, tu na scenu stupaju „supervolonteri”. I poneka lična i prijateljska veza. Naši drugari iz Univerzijade zovu svoje prijatelje hokejaše, ovi se angažuju i jave svom treneru, a on, kada je video ko je došao u goste, ne samo da obezbedi da se čoveku naoštre klizaljke, već i da se svakog jutra ledena hala otvara samo za njegov trening. Neki to zovu gostoljubivost, a neki samo kažu – nema problema.

Ponosna što je među „supervolonterima”,