Drska matematičarka

Nazvavši je drskom i agresivnom, Zoran Rakić, dekan Matematičkog fakulteta, uzburkao je strasti na sednici Senata Univerziteta u Beogradu protiveći se predlogu da, posle jednogodišnjeg odugovlačenja, presude da li će dr Vesna Todorčević postati redovan profesor Fakulteta organizacionih nauka.

Verovatno i nije svestan koliko je u pravu, jer je najbolja srpska matematičarka mlađe generacije još po završetku čuvene Matematičke gimnazije drsko odlučila da ostane u Srbiji i tu gradi naučnu karijeru, ignorišući svetske šanse. Prkosno, strpljivo, čekala je da najumnije glave u zemlji odluče o njenoj sudbini, drznuvši se čak da izloži javnosti sve kamenčiće koji su je usput spoticali. Baš tim javnim izlaganjem „prljavog veša” akademske zajednice načinila je presedan u njihovim autonomijom zaštićenim krugovima, jednako raritetan kao što je zeleno svetlo koje je dobila za profesorsko zvanje na matematičkoj katedri FON-a, uprkos prethodnom izricanju dva klimava, ali negativna mišljenja.

Ne krije da je upravo njena matematika naučila svemu što joj je potrebno – da bude strpljiva, poverljiva, uporna i veoma tvrdoglava. Pravi matematičari su, ističe, ludo hrabri i imaju neverovatnu veru u lepotu te nauke. Ona je dokazuje povezivanjem s muzikom i uči studente kako da prepoznaju slične melodije uz pomoć matematike. Smatra da su nesputani matematičari nemerljivo dragoceni za ovaj svet, da bez njih nema napretka, kao što ne bi bilo računara, na primer.

Profesorka, koja 30 odsto radnog vremena provodi u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, u svetu će ostati poznata po tome što je spojila beogradsku sa finskom školom matematike svojim doktoratom u oblasti viših dimenzija prostora. Poznati finski matematičar Mati Vorinen joj je komentor u radu, kojim je spojila mušku sa ženskom stranom matematike, odnosno analizu kao tvrdu i najstariju granu, s geometrijom, koja je lepršavija strana nauke.

Takva je i Vesna Todorčević, u poslu surovo samouverena i uporna, a u životu zaljubljenik u istraživanje novih svetova, kultura, jezika, običaja. Sve je to obelodanila u putopisima azijskoj trilogiji: Indija, Uzbekistan i Japan, kojoj je onda dodala i Iran. Na putovanja ne kreće bez omiljenog dela „Duže od veka traje dan” Cingiza Ajtmatova, a ljubav prema umetnosti umalo je nije odvukla od nauke, kada je iz gimnazije otišla na prijemni na Fakultet dramskih umetnosti, gde je „za dlaku” promašila glumačku karijeru.

Našla se, ipak, u francuskom dokumentarcu o Sedriku Vilaniju, čuvenom matematičaru, miljeniku francuskog predsednika Emanuela Makrona. Uspela je da ga dovede u Srbiju, što nije pošlo za rukom ni francuskom ambasadoru. Jednako je drsko zgodna za nekog ko je zaluđen naukom. A drska je i prema beloj kugi u Srbiji, jer je srećno udata i majka troje dece.