„Fijat” i energenti pogurali deficit

Srbija je u robnoj razmeni sa inostranstvom bila u minusu 926 miliona evra, u prva dva meseca ove godine, što je za 26,5 odsto više nego u istom periodu prethodne godine. Tome su prema podacima Privredne komore Srbije doprineli manji izvoz automobila i katoda od bakra, ali i povećan uvoz nafte, prirodnog gasa, i lekova za maloprodaju.

Bilten „Makroekonomske analize i trendovi” objavio je da je u januaru izvezeno automobila i prikolica u vrednosti od 145 miliona evra, što je za 24 miliona evra manje nego u istom mesecu prethodne godine, a izvoz osnovnih metala bio je 119 miliona evra, što je za 26 miliona evra manje. U februaru ove godine izvoz motornih vozila i prikolica bio je 175,5 miliona evra ili 7,4 miliona evra manje nego u februaru 2018. dok je izvoz osnovnih metala bio 131 milion evra, što je za tri miliona evra manje nego u istom periodu prethodne godine.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, Srbija je u prva dva meseca u inostranstvu prodala robu u vrednosti od 2,5 milijarde evra, što je za oko sedam odsto više nego u istom periodu prethodne godine, a uvezla robu u vrednosti od 3,4 milijarde evra, što je za 11,7 odsto više nego u januaru i februaru 2018.

Ovo je nastavak trenda koji je postojao i prethodne godine, kada smo za uvoz trošili 5,6 milijardi evra više nego što smo zarađivali od izvoza. Deficit u robnoj razmeni 2018. bio je za 30 odsto viši nego 2017.

– Razlog većeg deficita u 2018. jeste povećan uvoz nafte, gasa i vetrogeneratora. Prosečna cena nafte u svetu prošle godine je iznosila 69,5 dolara po barelu, dok je u 2017. prosečna cena bila 52,5 dolara po barelu. Sa druge strane imali smo manji izvoz automobila, kukuruza i šećera – navode u Privrednoj komori Srbije.

Saša Ranđelović, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, kaže da je prošle godine izvoz zabeležio rast od 8,1 odsto, dok je uvoz porastao za 13 odsto, usled čega je došlo do daljeg povećanja spoljnotrgovinskog deficita u odnosu na 2017. Shodno tome, spoljnotrgovinska razmena je imala negativan uticaj na rast BDP-a.

Prema njegovim rečima pogoršanje stanja u spoljnotrgovinskoj razmeni posledica je delovanja većeg broja faktora, kao što je realna apresijacija dinara, rast domaće tražnje, kao i smanjenje izvozne tražnje, usled usporavanja evropskih privreda, a delimično i usled smanjenja legalnog prometa robe na KiM, zbog uvođenja prohibitivnih carina.

– Podaci za januar 2019. pokazuju da se negativni trendovi u spoljnoj trgovini produbljuju – izvoz je čak zabeležio međugodišnji pad od 3,3 odsto, uvoz je porastao za 4,6 odsto. Procenjuje se da su negativni trendovi u spoljnotrgovinskoj razmeni na početku 2019. posledica nastavka delovanja pomenutih faktora koji su delovali i prethodne godine, ali i problema u funkcionisanju EPS-a – navodi Ranđelović i naglašava da je u januaru došlo do snažnog međugodišnjeg pada izvoza za 44 odsto i rasta uvoza za 13,5 odsto u sektoru rudarstva, a snažan rast je zabeležen i kod uvoza električne energije.

Naš sagovornik upozorava da će na spoljnotrgovinska kretanja u 2019, pored pomenutih, uticati i dodatni faktori, kao što je politika kvota na uvoz čelika u EU, pitanje nastavka rada „Fijata” u Kragujevcu, poljoprivredna sezona.

– Projektovana stopa rasta BDP-a od 3,5 odsto u 2019. godini, zasnovana je na pretpostavci solidnog rasta izvoza (za 9,5 odsto), te sporijeg rasta uvoza (8,2 odsto). Ukoliko u nastavku godine ne dođe do osetnijeg popravljanja kretanja izvoza, takve projekcije će biti teško ostvarive, što bi se negativno odrazilo i na ukupnu stopu privrednog rasta – naglašava Ranđelović.

Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, pak smatra da je najvažnije što je pokrivenost uvoza izvozom još visoka i ona se kreće oko 73 odsto. On podseća da je pre deset godina pokrivenost iznosila oko 33 procenta, a imali smo veće stope rasta nego danas.

– Promene se dešavaju svakoga dana. Rezultati koji se dobijaju na osnovu jednog meseca ili dva, pa čak i godine nisu do kraja pouzdani pokazatelj stanja u ekonomiji, jer taj trend može da se promeni – napominje Savić.

Rast uvoza u prva dva ovogodišnja meseca naš sagovornik objašnjava činjenicom da kod nas posluje dosta stranih kompanija, koje najveći deo sirovina i mašina uvoze početkom godine, zato imamo povećanje na strani uvoza. Ali najviše brine usporavanje rasta izvoza automobilske industrije.

– Već duže vreme postoji trend smanjenja izvoza automobila. „Fijat” je u Kragujevcu nekada proizvodio 120.000 automobila, a godišnji izvoz je dostizao oko 1,5 milijardi evra. Proizvodnja je rapidno pala i sada izvoze oko 600 miliona evra godišnje – kaže Savić.

Što se tiče pada izvoza katodnog bakra, profesor Ekonomskog fakulteta podseća da treba imati u vidu da RTB Bor ima novog vlasnika, koji se trenutno uhodava, a za ozbiljno povećanje proizvodnje i izvoza bakra treba nekoliko godina.

Međutim naš sagovornik navodi da to ne bi trebalo da bude problem. On veruje da će Kinezi naći tržište gde će plasirati svoju robu, jer kako kaže Kina pomera planine.

Prema podacima Evrofera, svetske asocijacije za čelik, smederevska čeličana je u januaru proizvela 176.000 tona čelika, što je za 2.000 tona manje nego u istom mesecu prethodne godine.

Ekonomista Ljubomir Madžar međutim navodi da mi gledamo na Istok ali sunce se rađa na Zapadu. Od Zapadne Evrope zavisimo.

– Tendencije i trendovi u Evropi nisu pogodni. Možemo da očekujemo pogoršanje i sve teže ćemo moći da prodamo svoju robu. Naši najveći spoljnotrgovinski partneri Nemačka, Italija i Austrija posustaju – kaže Madžar.