Ko je zatrovao rusku naftu na Volgi

„Namerno su pustili neobrađenu naftu u naftovod”, samo to je prošle subote ruskom predsedniku Vladimiru Putinu na hitnom sastanku u Kremlju imao da kaže Nikolaj Tokarev, šef „Transnjefta”, najveće svetske kompanije za prevoz barela naftovodima (u dužini od 68.000 kilometara), koja crno zlato s Urala otprema ka Evropi.

Šta se tačno desilo sredinom aprila s naftom unutar cevi 5.500 kilometara dugog naftovoda „Družba”, glavne ruske petroarterije u pravcu istok–zapad, za sada je još misterija. Koliko 19. aprila, beloruska kompanija „Gomeltransnjeft” upozorila je petrooperatore u Poljskoj, Ukrajini, Mađarskoj, Slovačkoj i Češkoj da prema njima iz Rusije ide nafta teško kontaminirana organskim hloridima (koji se inače koriste za podsticanje proizvodnje, ali se moraju ukloniti pre transporta zbog visoko korozivnih svojstava). Sredinom aprila u nafti koja je „Družbom” krenula na zapad, ka Evropi, otkriveno je, na prijemnim terminalima širom istočne Evrope, između 15 i 33 puta više hlorida nego što je maksimalno bezbedna količina.

Istovremeno, najmanje pet tankera „Rosnjefta”, „Surgutneftegasa” i kazahstanskih kompanija isplovilo je iz ruske luke „Usta-luga” prema rafinerijama Totala i drugih vodećih kupaca nafte u Nemačkoj i Evropi, s jednako kontaminiranom naftom.

Vest da su Belorusija, Ukrajina, Poljska, Slovačka, Češka i Mađarska nakon 19. aprila bile prinuđene da (privremeno) zaustave uvoz nafte iz Rusije, za svetsko tržište nafte bila je „kap koja je prelila čašu”. Činjenica da se u evropskim naftovodima koje snabdeva „Družba” nalazi oko pet miliona tona crnog zlata, natopljenog hloridima koji „rđajućim delovanjem” mogu da naškode rafinerijama, podstakla je berze da uz tekuće drame od Venecuele do Libije i Irana obračunaju novi „ruski rizik” i podignu cenu barela na 75 američkih dolara, najveću od oktobra 2018. godine. Berzanske strepnje zbog „incidenta nezabeleženih razmera u istoriji  ruskog petroizvoza” vezane su najpre za redovno snabdevanje tržišta pred letnju sezonu.

Naime, uralska nafta je „srednje teška”, kao i ona iz Venecuele i Irana. Privremena obustava ruskih isporuka, neizvesno vreme čišćenja oba kraka naftovoda „Družba” koji snabdevaju niz država između Mađarske i Nemačke, sudbina isporučene kontaminirane nafte, nadoknada novonastalih šteta – novi su faktori eskalacije napetosti na globalnom tržištu strateške sirovine.

U međuvremenu, potraga za uzrocima „trovanja” ruske nafte, postala je grozničava.

Zvaničnici „Transnjefta” vrlo brzo su među moguće uzroke prisustva visokih koncentracija hlorida u nafti uvrstili „sabotažu, nemar i smišljenu akciju”. Potom je Transnjeft locirao čvorište na kome se, prema navodima te kompanije, kontaminacija dogodila.

„Naftu je namerno zagadila privatna firma u regionu Samara na reci Volgi. Ta kompanija akumulira naftu malih proizvođača u Uljanovsku, Orenburgu i regionu Samare i transferiše je u sistem naftovoda. Ta firma je namerno ulila u Družbu naftu koja nije pravilno bila pripremljena (za ulazak u naftovod)”, Nikolaj Tokarev saopštio je Vladimiru Putinu.

Putinov zaključak, nakon što je čuo šta se desilo na petročvorištu u regionu Samare na Volgi, nedaleko od granice sa Belorusijom, još ne preciziranog datuma u aprilu – bio je jedak.

„Varali su (privatna firma u regionu Samara). Za nas to je veoma ozbiljna šteta: kako ekonomski i materijalno, tako i za naš imidž”, ocenio je ruski predsednik. Tokom sastanka u Kremlju, spomenuto je i da „Transnjeft” nije bio pripremljen za ovakve situacije: sva postojeća dokumentacija oko transporta nafte „Družbom” prosleđena je nadležnim državnim organima, među kojima i kriminalističkim službama, prenosi Rojters. Ko je vlasnik „privatne kompanije” – ovih dana međunarodnoj javnosti ostaje nepoznato. „Transnjeft” veli da je 2017. prodao tu poslovnu jedinicu, ali da ne zna ko je njen današnji vlasnik.

U nastavku, predsednik ruske vlade Dmitrij Medvedev i ministar energetike Aleksander Novak najavili su opsežnu koordinaciju aktivnosti niza ministarstava povodom slučaja „Družba”. Zvanična Moskva najavljuje da će isporuka „čiste” nafte ka Belorusiji i Evropi biti nastavljena najkasnije do sredine maja.

U međuvremenu Poljska, Mađarska, Slovačka najavile su da će posegnuti za strateškim državnim rezervama nafte. Rusku procenu o skoroj normalizaciji isporuka nafte „Družbom” ovih dana osporava zvanični Minsk. Po tamošnjoj proceni „biće neophodni meseci, a možda i pola godine” da se „Družba” ratosilja misterioznog hlorida. Odnosi Moskve i Minska u poslednje vreme napetiji su nego pre. Koliko 10. aprila Rusija je uvela zabranu uvoza jabuka i krušaka iz Belorusije, sumnjajući da Minsk u stvari preprodaje voće iz EU i time izvrgava sankcije. Dan kasnije, Aleksander Lukašenko predsednik Belorusije izjavio je, prenosi i američka agencija Blumberg, da tamošnji krak „Družbe” odavno trebalo zatvoriti zbog popravke.