Sećanje na stradale i na srpskom jeziku

Od našeg specijalnog izveštača
Mauthauzen – Delegacija Srbije prisustvovala je u Austriji ceremoniji obeležavanja 74. godišnjice oslobođenja nekadašnjeg zloglasnog logora smrti u Mauthauzenu. Komemorativna svečanost počela je kod spomen-ploče Srbima stradalim u logorima Mauthauzena i spomenika Jugoslovenima palim u Drugom svetskom ratu. U okviru logorskog kompleksa, kod centralnog spomenika na Apel placu, potom je održana i zajednička komemoracija, kojoj je prisustvovalo nekoliko hiljada ljudi iz celog sveta. Svečanost je počela čitanjem „Zakletve Mauthauzen”, koja se mogla čuti na više jezika, a jedan njen deo je pročitan i na srpskom.

– U Mauthauzenu su bili zatočeni, pored antifašista iz 18 zemalja iz porobljene Evrope, i Jevreji, ali i Srbi. Njih gotovo 25.000. To mesto na obali Dunava je za nas Srbe, kao i za druge narode, najveće mučilište i gubilište, prava masovna grobnica. Po načinu ubijanja i broju ubijenih zatočenika, Mauthauzen je postao fabrika smrti. I danas, 74 godine posle pobede nad nacizmom, fašističku ideologiju prepoznajemo i odlučno se suprotstavljamo njenom povampirenju. Ne smemo dozvoliti da se zlo koje se ovde događalo bilo gde više ponovi – kazao je Nenad Nerić, državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Da je zloglasni logor u Gornjoj Austriji bio biološko čistilište, potvrdio je i Miloš Bajić, prvi potomak preživelog zatočenika.

– Nacisti su sebi dali za pravo da presuđuju ljudima u tom čistilištu. Govorili su da je nemački narod iznad svih i svega, dok su prema ostalima bili ravnodušni. Zato je slobodarska Evropa danas ovde da svet još jednom podseti na nedela koja su učinjena – istakao je Bajić.

Mauthauzen je poznat kao jedan od najozloglašenijih nacističkih logora. Sejao je smrt u Prvom svetskom ratu, posle i u Drugom. Uspostavljen je 1914, ponovo aktiviran 1938. godine, a oslobođen 5. maja 1945. godine kada su američke snage oslobodile zatvorenike.

Mauthauzen se sastojao od glavnog i 48 sporednih logora. Tokom vladavine Trećeg rajha ovde je u pritvoru držano oko 200.000 ljudi, od kojih je polovina ubijena ili je umrla usled teških uslova. Među stradalnicima je bilo više od 40 različitih nacionalnosti.