Solidarnost zadružnih saveza

U proleće 1999. godine, kada su sirene, avionske bombe i rakete bile svakodnevna pojava, baveći se problematikom zadrugarstva često sam bio u kontaktu sa predsednikom Zadružnog saveza Srbije, profesorom Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu dr Videnom Ranđelovićem, koji je istovremeno bio i počasni doktor Akademije „Lomonosov” u Moskvi. U razgovorima smo zaključili da bi bilo dobro da zadružni pokret u Srbiji pošalje mejl Međunarodnom zadružnom savezu (MZS) i da traži neku vrstu pomoći radi zaustavljanja bombardovanja i agresije. Profesor Ranđelović bez razmišljanja je to prihvatio. Sa saradnicima je napisao pismo i pronašao studenta koji je trebalo da pošalje mejl MZS-u, pošto Zadružni savez Srbije (ZSS) nije imao kompjuter.

Treba imati u vidu da ZSS u to vreme nije bio neposredno član MZS-a, već je članstvo imao, u kontinuitetu, Zadružni savez SR Jugoslavije, u kome je Zadružni savez Srbije imao vodeću ulogu. Problem je bilo i to što nije bila izmirena članarina Zadružnog saveza SR Jugoslavije prema MZS-u.

Čekao se efekat poslatog pisma, iako su očekivanja bila mala. Čuli smo da je i komunikacija preko interneta bila blokirana. Mislili smo da MZS možda nije ni primio mejl ili, ako ga je i primio, da ga je ignorisao. No, po završetku bombardovanja stigle su informacije da je nekoliko azijskih zadružnih saveza ponudilo poslovne kontakte, kao vid pomoći našem zadrugarstvu.

O ovoj epizodi verovatno postoji neki trag u arhivi Zadružnog saveza Srbije, što bi za budući razvoj zadrugarstva u Srbiji bilo korisno potpunije sagledati i obraditi.

Slobodan Sivčev,
magistar ekonomije zadrugarstva