Godine ne mogu više da budu alibi

Povratak Stefana Kolantuona na mesto trenera Palerma obeležio je i povratak u „život“ srpskog reprezentativca Boška Jankovića. Jedan od najboljih fudbalera Evropskog prvenstva mladih u Holandiji u finišu Italijanskog šampionata potvrdio je da nije zaboravio da igra. Od 38 prvenstvenih utakmica igrao je 26 i za 1.359 minuta postigao dva gola, uz dva žuta kartona.

Za naš list ovaj 24-godišnji internacionalac opisao je svoju prvu sezonu provedenu u jednoj od najjačih evropskih liga:

– Sada je lakše. Dolaskom trenera Frančeska Gvidolina nastali su problemi. Nije mi davao pravu priliku i zamerao mi je da ne znam italijanski jezik. Odgovorio sam mu da fudbal igram nogama. Bilo mi je neophodno da odigram u nizu pet-šest utakmica. Imao sam podršku predsednika Camparinija, rukovodstva i navijača. Srećom, vratio se Kolantuono, pa sam poslednjih osam mečeva bio na terenu. Zadovoljan sam učinkom na kraju sezone. Iako nisam davao golove igrao sam dobro, što mi puno znači, a i Italijani to umeju da cene. Preko noći sam postao idol. Očekujem da u narednom šampionatu budem glavni igrač Palerma.

Pre dolaska u Italiju igrali ste za špansku Majorku. Da li možete da uporedite te dve lige?

– Za nas je lakše u Španiji, jer se tamo igra ofanzivniji fudbal. U Italiji se veliki značaj pridaje taktici. Njima nije važno da li su utakmicu dobili sa 1:0, već šta su osvojili. Liga je u padu, što potvrđuju i poluprazni stadioni, naročito u mečevima „malih“ ekipa. U Španiji su tribine pune i kada igraju Almerija i Mursija.

Otišli ste „preko granice“ s 22 godine. Koliko ste se promenili za ove dve sezone?

– Mnogo. Dok sam igrao u Zvezdi bio sam kao dete. Pre svega sam sazreo kao ličnost, a zatim i kao fudbaler. Znam šta mi odgovara, a šta ne i u fudbalu i u životu. Možda je na to uticalo i to što sam se oženio. Promenio sam način života. Godine više ne mogu da budu alibi. Mesi je tri godine mlađi, a već je zvezda. Vreme je da moja generacija potvrdi da li smo prosečni ili vanserijski igrači.

Po dolasku na pripreme nacionalnog tima za duele sa Irskom, Rusijom i Nemačkom mnogi igrači se žale na umor?

– Umor osećam, ali se ne žalim. Volim da igram za reprezentaciju i uvek sam rado prihvatao pozive. Doživeo sam velike uspehe s mladom reprezentacijom. Na tri evropska prvenstva igrao sam dva finala i jedan polufinale. Ne glumim patriotu, ni velikog Srbina, već jednostavno volim da igram za nacionalni tim. Neuporedivo mi je veća čast, nego da igram za klub. Ako dam gol i pobedimo usrećim i roditelje i prijatelje i celu naciju.

Šta očekujete od ove tri utakmice?

– Da pružimo maksimum, a rezultat ako dođe biće dobro. Ako rivali budu bolji pružićemo im ruku i čestitati. Nadam se da ćemo da igramo po „receptu“ sa Evropskog prvenstva mladih u Holandiji. Voleo bih da takvo ponašanje i atmosferu prenesemo u „A“ tim. Tamo nas je selektor Đukić izvanredno spremao i vodio. Uostalom, rezultati najbolje govore o njemu i kao čoveku i kao treneru.

Da li je to moguće, s obzirom na to da su stariji igrači, poput recimo Stankovića, Dragutinovića i Vidića, navikli na drugačiji „režim“?

– Svakako da jeste. Oni su odlični i ljudi i igrači. I do sada smo imali dobru atmosferu, iako rezultati to ne govore. Stanković i Vidić nisu mnogo stariji od nas, mada su realno na mnogo višem nivou. Igraju u većim klubovima. Uostalom, Vidić je sinoć igrao finale Lige šampiona. Ipak je to mnogo drugačije. Oni su uz nas i nadam se da ćemo da napravimo pobedničku atmosferu do početka kvalifikacija. Ako budemo igrali po „holandskom receptu“ daleko ćemo da doguramo.

Ove utakmice su poslednje provere pred kvalifikacije za Svetsko prvenstvo 2010. Da li se u slučaju neuspeha plašite reakcije javnosti?

– Moramo da budemo realniji i umereniji, da ne idemo iz jedne krajnosti u drugu. Ne treba ljudi da nas previše „dižu“, ali ni „ubijaju“. Ili smo najbolji, ili najgori. Kada dam dva gola novine pišu da sam supermen, a kada odigram slabo kažu: „Ma kakav Janković“. Kada smo pobedili u Finskoj dizali su „orlove“ u nebesa, a kada smo izgubili bili smo pilići. Javnost treba da kritikuje kada ima razloga, ali mora da postoji mera.

Da li imate utisak da pojedini igrači ne pružaju maksimum u reprezentaciji i da se čuvaju za klubove?

– Nije na meni da to pričam, a i ne želim. Mogu samo da kažem da na terenu to ne vidim. Oni koji se pominju u nekim našim medijima su pravi profesionalci i vođe na terenu i daju primer i savete nama mlađima. Nemam utisak da neko ne pruža maksimum. Možda s tribina izgleda drugačije. Uvek se trudim da dam što mogu.

Utisak je da možete da pružite mnogo više nego do sada?

– To je tačno. Polako dolazim do toga i to verovatno ide s godinama. U Portugaliji, recimo, nisam blistao, ali sam u Holandiji bio znatno uspešniji. Mislim da sam mnogo napredovao, ali neću na ovome da se zaustavim.

-------------------------------------------

Hoću u Juventus

O nameri slavnog torinskog kluba da ga dovede u svoje redove, Janković je rekao:

– Mogao sam i u Palermu da sedim i čekam da mi istekne ugovor, ali volim da igram fudbal i zato sam i napravio „frku“. Hoću da igram bar još deset godina. Znam da me želi Juventus. I ja želim u Torino, ali se ne zalećem. Ne znam da li je sada pravi trenutak da pređem. Hoću da igram, da budem standardan reprezentativac, a ne samo član velikog kluba. Voleo bih da još godinu provedem u Palermu i postignem 15-tak golova. Tada bih verovatno vredeo između 20 i 30 miliona evra i prešao u veliki klub.