Aparat za zavarivanje – izvor dobre zarade

Visokopozicionirani na listi najpoželjnijih zetova, pogotovo u Obrenovcu, poslednjih godina su zavarivači! Nema domaćina koji bi odbio da svoju ćerku uda za vrednog i radnog momka sa sigurnim poslom i dobrim primanjima. Šalu na stranu, ali ljudi koji se bave ovim poslom zaista mogu lepo da žive. Nekad prestižu i zarade programera i za svoj rad dobijaju i po 1.500 evra mesečno, objašnjava Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih škola.

Kako pokazuju podaci Nacionalne službe za zapošljavanje, prošle godine poslodavci su u Beogradu uz njihovu pomoć tražili 20 elektrozavarivača, a od toga 16 ih je bilo potrebno u Obrenovcu. Da će ove godine biti još više prilike za zasnivanje radnog odnosa za ove zanatlije, pokazuju i podaci da je od početka 2019. na njihovom sajtu zatraženo 26 zavarivača, od kojih 20 u opštini na obali Kolubare.

Da bi aparat za varenje mogao da postane njegov izvor zarade, Obrenovčanin Stefan Antevski shvatio je kad je jedan njegov poznanik, inženjer, primetio koliko se on interesuje za taj posao. Stefan je onda odlučio da ode na obuku koju je organizovala firma „Pro Tent”. Učio se zanatu šest meseci, svakodnevno po osam sati. Kada je položio atest, dobio je i posao kojim je veoma zadovoljan. U vremenu kada je do radne knjižice izuzetno teško doći neko bi rekao da je ovaj momak imao dosta sreće, ali i njegove kolege sa istim zanatom u rukama na tržištu rada prolaze jednako dobro.

Kako objašnjava Milorad Antić, uprkos tome što „nema mesta u Srbiji gde nisu potrebni bravari i zavarivači”, ovaj posao nije nimalo lak. Zato, kaže, kod učenika nema dovoljno interesovanja za ovo zanimanje, a radnici ovog profila su veoma traženi.

– Mala je motivacija đaka da se bave zavarivanjem iako oni odmah dobijaju posao. Rad je izuzetno težak, a potrebno je i proći određene kurseve i specijalizacije da bi ljudi znali da prave određene varove. Dosta naših varilaca odlazi i u inostranstvo jer u Nemačkoj, Austriji, Švajcarskoj takođe nedostaje radnika ovog profila. Tamo imaju i mnogo veće plate, od 4.000 do 6.000 evra. Kod nas ljudi još ne shvataju koliko je to zanimanje traženo, a zanati u našem društvu nisu dovoljno cenjeni – objašnjava predsednik Foruma srednjih stručnih škola.

– Uzevši u obzir broj prijavljenih potreba i broj  nezaposlenih osoba ovih obrazovnih profila, registrovano je da se zavarivači ubrajaju u profile koji brže dolaze do posla i koji su traženi na tržištu rada. Kada je reč o Filijali za grad Beograd, zabeleženo je da nam se pretežno poslodavci iz privatnog sektora obraćaju radi posredovanja u zapošljavanju zavarivača – objašnjavaju iz Nacionalne službe za zapošljavanje.

Osim radnog iskustva, uslov za dobijanje posla je i posedovanje specifičnih znanja i veština kao što je  atest za elektrolučno zavarivanje ili SO2 postupak.

– Filijalama Nacionalne službe poslodavci su dostavili prijave potreba za zapošljavanjem ili radnim angažovanjem zavarivača za rad na poslovima kao što su bravar-zavarivač, varilac SO2 postupka, zavarivač sa atestom i slično – dodaju iz NSZ-u.

Stefan Antevski otkriva nam da je potreba za ovim zanatlijama tolika da bolji i iskusniji varioci posao nađu i za pet do deset dana.

– U Evropi se plaća i do 22 evra po satu, ali i u Srbiji je zarada više nego dobra, a posao jako tražen. Nije to toliko teško, mi zavarivači se tretiramo kao gospoda, sve čekamo na gotovo. Šalu na stranu, posao varioca može  biti i opasan jer se radi na visini, a prisutna su i isparenja od argona i sav taj dim od elektrozavarivanja koji nije dobar za zdravlje. Uz zaštitnu opremu, ipak, to ne predstavlja problem. Ko voli to, ništa mu neće biti teško – objašnjava ovaj mladić.

U ovom naizgled tipično muškom poslu, koji važi još za opasan i prljav, već neko vreme odlično „pliva” jedna dama. Reč je o dvadesetjednogodišnjoj Jeleni Aćimović iz Lazarevca, koja je zaposlena u preduzeću „Kolubara metal”. Ona je, kaže, drugovanje sa aparatom za varenje počela sasvim slučajno. Želela je da završi četvorogodišnju školu kako bi u Kamenici mogla da nastavi da se obrazuje za policajku. Ali, njen smer koji školuje mašinske tehničare za reparaturu podrazumevao je i časove zavarivanja. Da joj varovi dobro idu od ruke, primetio je njen profesor, a talenat je ova devojka nastavila da pokazuje i na različitim takmičenjima. Na evropskom takmičenju u Sloveniji osvojila je četvrto mesto, na državnom koje se održavalo u njenoj sadašnjoj firmi bila je druga, dok je na Svetskom prvenstvu u Pekingu njena ekipa nadmetanje završila kao treća.

– Imala sam dosta ponuda za posao i u Beogradu i po inostranstvu, u afričkim zemljama, Nemačkoj… Htela sam ipak državni posao i da ostanem tu u Srbiji, pa sam sve to odbila – objašnjava Jelena.

Ona ističe da, iako svi misle da je lako variti, to nije tačno.

– Kada je zima, u našim ogromnim halama je užasno hladno, a leti je unutra vrućina. Prostor se dodatno greje i kada se radi sa materijalom pa su temperature i veće – objašnjava ova dvadesetjednogodišnjakinja.

U neku ruku, dobar varilac je poput umetnika. Potrebno je, ilustruje Jelena, sve lepo obrusiti, očistiti pucne i izvesti da sve to izgleda lepo kako bi var prošao snimanje i ne bi morao da se prepravlja.

– Obavezno nosim masku za zavarivanje. Neizostavno je i radno odelo, cipele sa metalnim prednjim delom, kecelja koja štiti od zračenja… Nije lako, ali s obzirom na to da sa 21 godinom imam državni posao i lepu platu, prezadovoljna sam – ističe ova devojka.