Ima li slobodnih ljudi

Skil i Badi su Romi ili Cigani, rođeni u zrenjaninskoj mahali kakvih ima širom Balkana, u kojima se pripadnici naroda bez jedinstvene države jedino osećaju ušuškano, kao svoji na svome. Skil i Badi su istovremeno i sa privremenom radnom dozvolom u Nemačkoj. U rodnoj Srbiji pripadaju omalovažavanoj romskoj populaciji, a u Nemačkoj su nerado prihvaćeni migranti. Međutim, oni imaju nešto što mnogi drugi nemaju – hrabrost, volju i slobodu da sve što im leži na duši jasno i glasno u svakom trenutku kažu kroz svoje pesme. Ova dva brata su sada već širom Evrope poznati hiphoperi, znani kao „Gipsy Mafia”, a sada su i glavni junaci novog dokumentarnog filma Andrijane Stojković koji se premijerno prikazuje na 12. Beldoksu.

Zanimljiv, dinamičan i poučan film „To sam što jesam: Gipsy Mafia”, kroz priču, susrete i muziku ove braće, prevashodno se bavi pitanjima granica – spoljašnjim i unutrašnjim, fizičkim i intelektualnim, pravim i izmišljenim. A ograničenja bilo koje vrste sa sobom povlače i pitanja o slobodi. Gde ona počinje, gde se završava, gde postoji, kako je osvojiti i kako je sačuvati.

Andrijana Stojković

Stojkovićeva nas polako ali sigurno uvlači u svet Skila i Badija koji beskompromisno pokušavaju da svojim pesmama podignu svest o društvenom položaju Roma, ne samo u Srbiji već i u Nemačkoj u kojoj trenutno žive i rade, ali i širom Evrope gde drže svoje koncerte. Upoznaje nas dublje i bolje i sa njihovom desetogodišnjom muzičkom karijerom tokom koje su nastala već tri samoizdata albuma sa pesmama što snažno govore o rasizmu, segregaciji Roma, neoliberalnom kapitalizmu, korupciji ljudskog duha...

 Ono što je u ovom vrsno snimljenom filmu (direktor fotografije Pablo Fero Živanović) dodatno privlačno jeste strast ove talentovane i istrajne braće da pažljivo brane svoju slobodu, što rezultira time da njihovi iskreni stihovi privlače sve veće krugove publike. Njihova najveća teritorija slobode je njihova muzika i drugi ljudi to osećaju.

 Andrijana Stojković prati Skila i Badija tokom nekoliko meseci u različitim okruženjima: na evropskoj turneji za koju koriste svoj godišnji odmor sa posla; u svakodnevici u Švebiš Gmundu (Nemačka) u kome je im je vreme podeljeno između porodice, posla u fabrici automobilski delova i snimanja novih pesama u kućnom studiju; i tokom praznične posete porodici i prijateljima u Zrenjaninu. Kroz te tri narativne linije filma autorka nam približava svoje protagoniste, stvara od nas gledalaca njihove prijatelje, ali nas i nagoni na razmišljanje koliko ima slobodnih ljudi u današnjem svetu.

 U svojoj rediteljskoj eksplikaciji Stojkovićeva i sama daje odgovor. „Slobodnih ljudi ima vrlo malo. Većina nas oseća granice i ograničenja naše porodice, društva, radne sredine, jezika, dnevne politike, nacionalnog identiteta, pola... Nije lako prevazići neke od ovih granica, jer su stvarne, ali čini se da su zamišljena ograničenja, ona apstraktna, još teža za suočavanje”.

 Andrijana smatra, a to se u njenom filmu i vidi, da Skil i Badi iz grupe „Gipsy Mafia” pripadaju slobodnim ljudima, svesna da deo toga dolazi iz nasleđa i kulture u kojoj su rođeni. Romi ne veruju u granice. Oni su ponosni na svoj nezavisni duh i nomadski način života, osećaju da njihovo mesto može biti bilo gde, u bilo kojoj geografiji, državi, klimi. Drugi deo, smatra autorka, dolazi od loših iskustava koja su doživeli jer su Romi: rasizam, policijsko nasilje, getoizacija, ograničene mogućnosti za obrazovanje i zapošljavanje...

 Međutim, ono što je sasvim jasno je to da se njeni junaci svega toga ne plaše. Oni samo osećaju nespokoj, ali i snažnu potrebu da pričaju o problemima upravo kroz svoju muziku. Zajedno sa  mnogim drugim zajednicama u Evropi, koje su poput njih antifašistički orijentisane, istražuju svoje prostore slobode, što se u filmu vidi u skvoterima u Barseloni, komuni na jugu Francuske i među učesnicima antifašističke parade u Hamburgu prošle godine. Dakle, svugde gde se okupljaju ljudi koji pokušavaju da se oslobode ograničenja koje im je nametnuo savremeni život. To je publika „Gipsy Mafie” i to su njihovi glavni saveznici u borbi za očuvanje osvojene slobode.

 Film „To sam što jesam: Gipsy Mafia” nalazi se među takmičarima u nacionalnoj selekciji Beldoksa.