Ništa nije zauvek

Pobedom Oktobarske revolucije u SSSR-u izvršena je „eksproprijacija eksproprijatora, predate su fabrike radnicima, a zemlja seljacima. U periodu svetske ekonomske krize od 1929. u SSSR-u je za deset godina izvršena industrijalizacija i priprema za rat. Iz tog rata, SSSR je izašao kao pobednik sa koalicijom SAD i Engleskom. Pobednici su na Jalti podelili svet, a SSSR je proširio svet socijalizma na niz zemalja Evrope. Ubrzo je i u Kini pobedio socijalizam.

U socijalizmu su smanjenje socijalne razlike, uz ekonomsku sigurnost na radnom mestu sa besplatnim školstvom, zdravstvom i nizom pogodnosti prihvatljivih za narod. Posle Drugog svetskog rata, u svetu su postale popularne ideje o komunizmu s jakim komunističkim partijama u Italiji i Francuskoj. Ideja socijalizma donela je svetu novu energiju koja je promenila sliku cele civilizacije. U borbu protiv te ideje aktivno je uključena katolička crkva i ekonomska politika SAD. Ekonomskim merama na Zapadu je drastično poboljšan položaj radnika, da su oni postali „srednja klasa” sa visokim statusom socijalne sigurnosti, pa su mnoge socijaldemokratske države Zapada imale više socijalizma nego one u kojima je „socijalizam bio deo državnog sistema”. Ova radnička idila trajala je do raspada SSSR-a i uspostavljanja liberalnog svetskog poretka, nakon „pobede u hladnom ratu”, gde SAD postaju nesporni lider uz dominantnu ulogu vojne i ekonomske moći.

Tada dolazi do urušavanja položaja radnika, uz desocijalizaciju društva, uz komercijalizaciju obrazovanja, socijalnih usluga, zdravstvene zaštite, dovodeći doktora i nastavnika da pružaju usluge po minimalnim standardima. To dovodi do erozije srednje klase, koja je noseći stub demokratije, stabilnosti i prosperiteta, što je evidentno na Zapadu. Da bi ova promena neopaženo prošla, SAD nude novu globalnu ideju „političke korektnosti i ljudskih prava”, koje svaki pojedinac i svaka država kreiraju i tumače na svoj način. Ova situacija dovodi do privrednog kolapsa finansija Zapada 2008. godine i oporavka Rusije i privrednog rasta Kine.

Ubrzano, SAD prestaju da budu nesporni svetski lider, kako na vojnom, tako i na ekonomskom polju. Urušavanje realne ekonomije u SAD dovodi do erozije srednje klase i napuštanja „ljudskih prava i vraćanja radnih prava” sa pojavom, već na izborima 2016, „liberalnog levog sektora” sa demokratom Barnijem Sandersom, i „desno konzervativnog” sa Donaldom Trampom. Ideju socijalizma zastupa demokratska članica kongresa Aleksandrija Okasio Kortes, koja u ime obespravljenih i siromašnih traži „univerzalno i javno dostupno zdravstveno osiguranje i obrazovanje, povećanu minimalnu zaradu, pristojan život, penzije i plate da prate rast inflacije, jaču kontrolu Volstrita i zdravu životnu sredinu, zabranu privatizacije javnih dobara, zaštitu domaće industrije uz državne garancije za radna mesta za sve Amerikance”. Na ovaj zahtev, predsednik Tramp i njegove pristalice objavili su da „počinju borbu protiv američkog socijalizma”. Ovo pokazuje kontinuitet ideja u istoriji, koja je posle oktobra 1918. prešla kod najžešćeg protivnika kao nešto novo i spas od nove „velike depresije”.

Ništa nije zauvek, pa ni pobeda, a kako reče Madlen Olbrajt: „Izgleda da smo prerano proglasili pobedu u hladnom ratu”.

Mitar Radonjić,
Novi Sad