Ништа није заувек

Победом Октобарске револуције у СССР-у извршена је „експропријација експропријатора, предате су фабрике радницима, а земља сељацима. У периоду светске економске кризе од 1929. у СССР-у је за десет година извршена индустријализација и припрема за рат. Из тог рата, СССР је изашао као победник са коалицијом САД и Енглеском. Победници су на Јалти поделили свет, а СССР је проширио свет социјализма на низ земаља Европе. Убрзо је и у Кини победио социјализам.

У социјализму су смањење социјалне разлике, уз економску сигурност на радном месту са бесплатним школством, здравством и низом погодности прихватљивих за народ. После Другог светског рата, у свету су постале популарне идеје о комунизму с јаким комунистичким партијама у Италији и Француској. Идеја социјализма донела је свету нову енергију која је променила слику целе цивилизације. У борбу против те идеје активно је укључена католичка црква и економска политика САД. Економским мерама на Западу је драстично побољшан положај радника, да су они постали „средња класа” са високим статусом социјалне сигурности, па су многе социјалдемократске државе Запада имале више социјализма него оне у којима је „социјализам био део државног система”. Ова радничка идила трајала је до распада СССР-а и успостављања либералног светског поретка, након „победе у хладном рату”, где САД постају неспорни лидер уз доминантну улогу војне и економске моћи.

Тада долази до урушавања положаја радника, уз десоцијализацију друштва, уз комерцијализацију образовања, социјалних услуга, здравствене заштите, доводећи доктора и наставника да пружају услуге по минималним стандардима. То доводи до ерозије средње класе, која је носећи стуб демократије, стабилности и просперитета, што је евидентно на Западу. Да би ова промена неопажено прошла, САД нуде нову глобалну идеју „политичке коректности и људских права”, које сваки појединац и свака држава креирају и тумаче на свој начин. Ова ситуација доводи до привредног колапса финансија Запада 2008. године и опоравка Русије и привредног раста Кине.

Убрзано, САД престају да буду неспорни светски лидер, како на војном, тако и на економском пољу. Урушавање реалне економије у САД доводи до ерозије средње класе и напуштања „људских права и враћања радних права” са појавом, већ на изборима 2016, „либералног левог сектора” са демократом Барнијем Сандерсом, и „десно конзервативног” са Доналдом Трампом. Идеју социјализма заступа демократска чланица конгреса Александрија Окасио Кортес, која у име обесправљених и сиромашних тражи „универзално и јавно доступно здравствено осигурање и образовање, повећану минималну зараду, пристојан живот, пензије и плате да прате раст инфлације, јачу контролу Волстрита и здраву животну средину, забрану приватизације јавних добара, заштиту домаће индустрије уз државне гаранције за радна места за све Американце”. На овај захтев, председник Трамп и његове присталице објавили су да „почињу борбу против америчког социјализма”. Ово показује континуитет идеја у историји, која је после октобра 1918. прешла код најжешћег противника као нешто ново и спас од нове „велике депресије”.

Ништа није заувек, па ни победа, а како рече Мадлен Олбрајт: „Изгледа да смо прерано прогласили победу у хладном рату”.

Митар Радоњић,
Нови Сад