„Kolega” Ričard

Kada se samo setim šta su mi sve govorili kada sam saopštavala svoju odluku da se priključim volonterima Univerzijade Beograd na velikom i glamuroznom Evrosongu: pa ti ne znaš šta sve moraju da rade volonteri, samo ćeš da trčkaraš sa mesta na mesto, nećeš videti ni „E” od Evrosonga, oni zato i traže dobrovoljce da bi imali „klince za sve”...

I kada ti svi tako kažu i sam malo počneš da sumnjaš da volonteri možda i jesu prosta radna snaga koju niko ne konstatuje. Ponajmanje razmažene muzičke zvezde.

A onda, kada je sve zaista počelo – iznenađenje za iznenađenjem. Od prvog dana svi stranci nam se obraćaju sa sigurnošću da mi sve znamo i, neću preterati ako kažem, sa mnogo poštovanja. Kako dani odmiču, to postaje uistinu prijateljski odnos i naše osećanje sopstvene važnosti sve je veće. Naravno, radilo bi se i bez toga, ali kad shvatite koliko taj evropski svet zaista uvažava to što se neko angažuje oko njihovog rada i udobnosti, onda vam prosto bude žao što se i kod nas ne stvara više prilika za volonterski rad.

I nema tog među nama kome nije bilo puno srce kada je na konferenciji za novinare naše Jelene, pre svih pitanja, britanski novinar Ričard Krejn, pred kamerama cele Evrope, rekao da bi, pre svega, da zahvali nama, volonterima.

Pa kada sutradan, na svojoj konferenciji i Jelena Tomašević kaže da smo je razmazili pažnjom i da joj to mnogo znači. I još kad, odmah posle nastupa u polufinalu, svetski klizački prvak Pluščenko dođe među nas i kaže: „Hvala vam za sve!”. E, to vredi svakog truda, verujte.

P. S. Rusi i Pluščenko prošli u finale. Vredelo je srediti mu klizaljke.

Vaša volonterka

Dragana Ljubenović