„Колега” Ричард

Када се само сетим шта су ми све говорили када сам саопштавала своју одлуку да се прикључим волонтерима Универзијаде Београд на великом и гламурозном Евросонгу: па ти не знаш шта све морају да раде волонтери, само ћеш да трчкараш са места на место, нећеш видети ни „Е” од Евросонга, они зато и траже добровољце да би имали „клинце за све”...

И када ти сви тако кажу и сам мало почнеш да сумњаш да волонтери можда и јесу проста радна снага коју нико не констатује. Понајмање размажене музичке звезде.

А онда, када је све заиста почело – изненађење за изненађењем. Од првог дана сви странци нам се обраћају са сигурношћу да ми све знамо и, нећу претерати ако кажем, са много поштовања. Како дани одмичу, то постаје уистину пријатељски однос и наше осећање сопствене важности све је веће. Наравно, радило би се и без тога, али кад схватите колико тај европски свет заиста уважава то што се неко ангажује око њиховог рада и удобности, онда вам просто буде жао што се и код нас не ствара више прилика за волонтерски рад.

И нема тог међу нама коме није било пуно срце када је на конференцији за новинаре наше Јелене, пре свих питања, британски новинар Ричард Крејн, пред камерама целе Европе, рекао да би, пре свега, да захвали нама, волонтерима.

Па када сутрадан, на својој конференцији и Јелена Томашевић каже да смо је размазили пажњом и да јој то много значи. И још кад, одмах после наступа у полуфиналу, светски клизачки првак Плушченко дође међу нас и каже: „Хвала вам за све!”. Е, то вреди сваког труда, верујте.

П. С. Руси и Плушченко прошли у финале. Вредело је средити му клизаљке.

Ваша волонтерка

Драгана Љубеновић