Saveznici SAD skeptični prema ratu s Iranom

Ako bi ušao u rat s Iranom – koji je juče i zvanično odbacio ograničenja za obogaćivanje uranijuma i proizvodnju teške vode, sastojaka za atomsku bombu – Donald Tramp ne bi na front poslao 120.000 vojnika, koliko ih je izvršilo invaziju na Irak, nego, kako je rekao opovrgavajući medijske navode, „đavolski mnogo više”. To ne znači da nema preplitanja slučajeva Irana i Iraka, i to ne samo zato što se iz te države, zbog navodne pretnje od iranskih snaga, povlači skoro sav američki diplomatski personal, kao i nemački i holandski vojnici koji su obučavali lokalne snage. Sličnosti između američkih priprema za eventualni rat s Iranom i invazije na Irak postaju sve upadljivije sa pojavom novih sumnji, i unutar SAD i između njih i saveznika, u to da Bela kuća opet naduvava obaveštajne podatke da bi opravdala jedan vojni sudar – s režimom u Teheranu.

O tome je progovorio Britanac Kris Gika, zamenik komandanta operacija protiv Islamske države u Siriji i Iraku, državama koje Vašington ističe kao primer destabilizujućeg uticaja Irana. Po svojoj funkciji upućen u to rovarenje, Gika je, prenosi „Njujork tajms”, izjavio da tvrdnje o povećanom riziku od Irana i njegovih posrednika „protivreče identifikovanim kredibilnim pretnjama dostupnim obaveštajcima Sjedinjenih Država i saveznika”.

Dan ranije je Rojters objavio da je Španija privremeno povukla svoju fregatu iz borbene flote s američkim brodovima u Persijskom zalivu na čelu. Razlozi za to nisu navedeni, ali se spekulisalo da se španska vlada distancira od američke administracije, koja uverava da je slanje flote na Bliski istok nužno zbog očekivanog napada Irana.

Međutim, prošle nedelje, nakon što je Džon Bolton, savetnik Donalda Trampa, saopštio da će ta flota biti raspoređena, neimenovani američki zvaničnici su medijima u svojoj zemlji rekli da obaveštajni podaci ne ukazuju na visok stepen pretnje. Bolton na to nije reagovao, kao ni na podsećanja na činjenicu da je on bio među pripadnicima administracije Džordža Buša mlađeg koji su zagovarali invaziju na Irak – on lično je još u ono vreme insistirao da se krene i na Iran. Opravdanje je tada bilo da Sadam Husein ima ili je na ivici toga da napravi oružje masovnog uništenja, da bi se ispostavilo kako su obaveštajni podaci bili dvosmisleni, ali da su ih politički nameštenici u tajnim službama i Bela kuća, kako to Amerikanci kažu, „dokuvali”, to jest da su opasnost predstavili kao veću od stvarne.

Tokom istrage FBI o navodnoj pomoći koju je primio od Rusije kako bi pobedio na izborima, Tramp se osvrtao na taj irački skandal, govoreći kako se američkim obaveštajnim službama više ne može verovati. U ovom trenutku pak ne čini se nemogućim da su on i njegov tim spremni na ponavljanje takvog skandala.

U vreme invazije na Irak, SAD su se mučile da obezbede podršku svojih tradicionalnih saveznika iz Evrope, među kojima Nemačka, Francuska i Velika Britanija sad traže opstanak sporazuma o nuklearnom programu s Iranom i očuvanje mira. Britance su 2003. Amerikanci bili ubedili. Da li bi sada vlada u Londonu zauzela stav bliži onom koji je imao Toni Bler ili pak ovom Krisa Gike, nemoguće je reći. I o Špancima, koji nisu bili za irački rat, zasad se može samo spekulisati da li bi na kraju ipak poslali svoje fregate i ostale vojne resurse na Iran.

Nejasno je i to da li bi Tramp vernije pomagače za sukob s Iranom našao na istoku Evrope, kao i Buš mlađi u slučaju Iraka. Tada su države koje su, među Evropljanima, najbliže i aktuelnom sastavu Bele kuće bile proglašene za Novu Evropu, zapravo: budućnost Evrope, spremne da se sledi Amerikance u novi rat na Bliskom istoku i druge pohode. Koliko je objavljeno, o Iranu Tramp nije razgovarao s poljskim predsednikom Andžejem Dudom i mađarskim premijerom Viktorom Orbanom kada ih je nedavno zasebno primio u Beloj kući.

Među sličnostima koje ga spajaju s tim gostima, Tramp je isticao otpor prema migrantskom talasu, koji je podboden i posledicama iračke invazije. Stavljanjem na stranu SAD u eventualnom ratu s Iranom, Orban i Duda bi mogli podstaći još jednu migrantsku krizu jer je iranski predsednik Hasan Rohani zapretio da u slučaju sukoba njegova zemlja možda više ne bi zadržavala sve izbeglice koje su na njenom tlu, a prema nezvaničnim procenama, ima ih oko 2,5 miliona.