Afera „Ibica” oborila austrijsku vladu

Posle obelodanjivanja u javnosti afere „Ibica” najpoznatiji ultradesničar između Alpa i Dunava, do pre dva dana i vicekancelar Austrije, Hajnc-Kristijan Štrahe podneo je minule subote ostavku na sve funkcije u vladi i stranci i otvorio put ka novim, prevremenim parlamentarnim izborima. Predsednik Austrije Aleksander Van der Belen i šef odlazeće vlade Sebastijan Kurc potvrdili su juče, posle hitnog sastanka, da će vanredni parlamentarni izbori biti održani najverovatnije u septembru.

„Dosta je dosta”, izjavio je kancelar Kurc u uvodnoj rečenici najave raskidanja koalicije njegovih narodnjaka i Štraheovih slobodara i raspisivanja prevremenih parlamentarnih izbora. Posle uzdaha, Kurc je naveo novinarima neonacističke i rasističke ispade Štrahea i njegovih ključnih partijskih funkcionera. Kao „kap koja je dovela do prelivanja iz čaše” opisao je aferu, nazvanu „Ibicagejt”, po aferi „Votergejt” u epohi Ričarda Niksona.

Reč je o video-zapisu iz 2017. godine, snimljenom u luksuznoj vili, na španskom ostrvu Ibica. Nemački istraživački novinari, predvođeni urednikom „Zidojče cajtunga” Oliverom Das Guptom, objavili su tekst, a u internet izdanju jednočasovni snimak razgovora Štrahea i njegovog najbližeg partijskog saradnika Johana Gudenusa s navodnom nećakom jednog ruskog oligarha.

Priču je pratio hamburški politički nedeljnik „Špigel” i bečki „Falter”. Teme su bile ilegalne milionske donacije Slobodarskoj stranci i poreske povlastice ruskim investitorima, kao i plan o preuzimanju akcija najtiražnijeg austrijskog bulevarskog lista „Kronen cajtung”, s više od milion čitalaca.

Dogovor nije realizovan. Navodna nećaka je bila agent provokator neimenovanih inicijatora i snimatelja za koje se kaže da su radili po nalogu „nekih” zapadnih tajnih službi. Podmetnuta afera, mada u suštini provokacija, povukla je za sobom sumnju u umešanost članova koalicione vlade u realne korupcionaške afere, a predsednik Van der Belen najavio je detaljnu istragu poslovanja vlade i beneficija „nekih” stranih i domaćih donatora dve vladajuće stranke. U subotu je objavljeno da su dve stranke investirale najmanje deset miliona evra ilegalnog novca u pobedničku izbornu kampanju, a investitori iz senke su zauzvrat dobili milionske poreske olakšice: fabrikantu oružja Gastonu Gloku umanjen je porez za šest miliona evra godišnje, vlasniku fabrike čuvenih motocikla KTM oko dva miliona evra.

U prvi mah bi se moglo pomisliti da je sve otkriveno u duhu krilatice: „Zaklela se zemlja raju, da se sve tajne saznaju.” Međutim, bar tri pitanja podstiču na razmišljanje. Prvo, zašto je afera otkrivena tek prošlog vikenda, premda su mnogi detalji bili poznati od ranije? Drugo, zašto se javnosti ne saopštava ko su bili inicijatori afere? I treće, zašto se u zemlji s problematičnom prošlošću, poput Austrije, veći značaj pridaje korupciji, a činjenica da su osvedočeni neonacisti u vladi tek pominje, kao dodatno opterećujući detalj?

Odgovori na sva tri pitanja nameću se ako se analizira kampanja protiv Štrahea i njegovih slobodara koja je pokrenuta uoči izbora za Evropski parlament.

Štrahe je od početka godine sistematski prozivan kao neonacista što, istini na volju, odgovara činjenicama. Vrhunac u tom domenu kampanje je bila dokumentarna emisija austrijske televizije ORF pod nazivom „Štrahe, od neonaciste do vicekancelara”. U raspravama koje su potom vođene u javnosti, pravni stručnjaci su pojasnili da je s obzirom na bliske kontakte vicekancelara s neonacistima i njegove prošlosti (bacao „Molotovljeve koktele” kao aktivista neonacističkih organizacija, učestvovao u ilegalnim vojnim vežbama nacističkih ekstremista, itd.) – dozvoljeno nazivati ga neonacistom.

Ilegalno finansiranje partijskih potreba i zloupotreba službenih ovlašćenja pri odobravanju poreskih olakšica takođe su odavno bili poznati javnosti, ali to nije dovelo do pokretanja zvanične istrage, sve do minulog vikenda.

Ključni detalj je, međutim, video-snimak iz 2017. godine, koji je čuvan u fiokama da bi se iskoristio ako se ukaže potreba. Štaviše, autori ili nalogodavci video-zapisa, izvesno Nemci, slali su još u aprilu signale Beču. Tako je nemački satiričar Jan Beneman odbio da se pojavi na aprilskoj dodeli austrijske TV nagrade „Romi” uz sledeći komentar: „Trenutno sam prilično urađen belim prahom i ’red bulom’, dok sedim sa slobodarima u vili ruskog oligarha na Ibici.” Posle nekoliko dana Beneman je najavio „politički požar u Austriji”.

Politički požar je izbio pred formiranje koalicije ultradesničara u EP, prošle subote, kada su čelnici desničarskih stranaka Evrope, od Salvinijevih sledbenika u Italiji, do funkcionera francuskog Nacionalnog fronta zasedali u Milanu. Ko, dakle, ne sluša signale – moglo bi se primetiti i prstom ukazati na moćnog protivnika desnice – u Briselu. U centrali EU odavno je tražen povod za završni udarac desnici koja želi da preobrati uniju u takozvanu zajednicu nezavisnih, otadžbinskih nacija i, navodno, ima podršku Rusije.

Jasno, Hajnc-Kristijan Štrahe, nazvan kurirom Moskve i koordinator antievropskog pokreta ultradesnice, bio je glavna meta. Tužno je da je postao žrtva posrednog političkog sukoba Istoka i Zapada, umesto da je istinski povod za izvođenje pred lice pravde uzet pravovremeno, pre više godina: zbog kršenja finansijskih zakona i zbog najvećeg greha – pokušaja da vrati Austriju u epohu nacističkih crnokošuljaša.