Tajlandska čarda na Dunavu

Novi Sad – Još iz srednjeg veka svratišta za odmor ljudi duž Dunava, ali i životinja koje su vukle zapregu, bile su čarde. Reč čarda, persijskog porekla, označava nadstrešnicu na četiri stuba i danas se koristi i u srpskom i u mađarskom jeziku.

Čarda "Kod Braše" u Begeču jedna je od najčuvenijih na celom Dunavu. Otvorio ju je ribar Petar Braša Lapu, posle višegodišnjeg potucanja od Panonije preko Nemačke do Amerike i nazad, kako kaže, za svoju dušu a i da bi lakše prodao ribu koju ulovi u Dunavu. Braša priprema prvoklasnu ribu, primamljivu riblju čorbu a majstor je da od ribe tzv. niže kategorije – meleza, mrene, deverike i krupačice, napravi specijalitete za pamćenje.

– Kad sam imao sedam godina ulovio sam smuđa koji je bio veći od mene. Nekad me je bilo sramota da kažem da sam ovim zanatom počeo da se bavim pre nego što sam pošao u školu. Ali, pošto mi je i otac bio ribar, pa po onoj narodnoj "u alasa dosta dece", morali smo svi da mu pomažemo. Radio sam svuda po svetu, u Nemačkoj, Americi... ali me je srce vuklo nazad na Dunav i zato sam se vratio svojoj čardi – priča Braša, stručni saradnik za ribarstvo Katedre za biologiju Novosadskog univerziteta.

Baštu ispred čarde ovaj zaljubljenik u Dunav napravio je po ugledu na tajlandsku jer zajedno sa suprugom često putuje u tu egzotičnu zemlju.

– Tamo su, kako se tvrdi, ribarske mreže najbolje i sve ono što mi se kod njih, od arhitekture preko ribarske opreme do pribora za pripremanje ribe, dopadne polako prenosim u moj Begeč.

Pored ove čarde je skela koja povezuje Bačku sa Sremom, a tu je i jezero – Begečka jama, koje je jednim kanalom spojeno sa Dunavom. Nastalo je posle serije tektonskih poremećaja, kada su nadošle podzemne vode, poplavile stari Begeč, pa je čitavo selo oko 1820. godine potonulo u mulj pa i danas, pri niskom vodostaju, iz jezera izranja vrh crkvenog tornja. Jezero je kao park prirode pod zaštitom države, gde Novosađani i ostali ljubitelji kampovanja, bežeći iz gradske vreve, provode sparne letnje dane.

Godinama na takmičenju podunavskih zemalja u pripremanju ribljih kotlića, na čardi "Kod Braše" kuvaju panonske snaše.

Pored prve nagrade za najbolju riblju čorbu ili paprikaš, koju je pre nekoliko godina u Sentandreji osvojila i kuvarica ove čarde Radojka Štrok, u Begeču se organizuje i popularna tombola sa neobičnim nagradama: živo ždrebe, ovan, petao ili rasni pas. Jednom su se organizatori dosetili da uhvate seosku džukelu, okupali je i uredili za priredbu. Stavili su joj ogrlicu oko vrata, dali joj ime Fifi i "proglasili" za rasnog psa. Fifi je bila glavni dobitak na lutriji begečkih šereta. Srećni dobitnik je, odmah, domaćeg "dodža" sa "pedigreom" prodao jednoj dami kojoj je, možda zbog maligana, bio "savršeno poznat balkanski šnaucer" pa ga je platila sto maraka. Prodavac je, da se oduži dami sa izuzetnim "kinološkim" znanjem,  skoro do zore naručivao muziku i piće.