Borac za živote dece

Posle dve i po godine bespoštedne borbe da se u srpsko zakonodavstvo za najteža krivična dela uvede kazna doživotnog zatvora, bez prava na uslovni otpust, Igor Jurić je odahnuo. Nije, kako je priznao, mogao da se raduje. Verovao je da će usvajanje izmena i dopuna Krivičnog zakonika, za koje je glasalo 159 poslanika, biti pobeda građana. Prevario se. Iako je pobedio u teškoj bici, osećanja su mu bila pomešana. Verovao je, zarad bolje budućnosti sve dece u Srbiji, da će vlast i opozicija, makar po ovom pitanju, biti ujedinjene. Ponovo se prevario.

Ipak, zahvalio je i onima koji su se pojavili u skupštinskoj sali, ali i svima koji su u bilo kom trenutku, u kojem je to njima odgovaralo, podržali inicijativu koju je pokrenula Fondacija „Tijana Jurić”, koja nosi ime njegove brutalno ubijene petnaestogodišnje ćerke.

Posle Tijanine smrti, Igor se izdigao iznad lične tragedije. Odlučio je da se bori da se nijednom detetu u Srbiji ne dogodi ono što se desilo njegovoj ćerki. Javno je rekao da „želi da veruje da je njegova ćerka morala da umre da se to ne bi dešavalo drugoj deci” i posle toga je krenuo u borbu.

Fondacija koju je osnovao, s predstavnicima škola, vrtića, policije, sudstva… počela je da drži predavanja, edukacije… U oktobru 2017. godine, njeni predstavnici odlučili su da širom Srbije organizuju sakupljanje potpisa građana koji podržavaju ono za šta se bore – da ubice dece i trudnica nikada ne izađu iz zatvora.

Na štandovima koji su bili postavljeni u 40 gradova, u akciji koja je trajala sedam dana, sakupljeno je 158.460 potpisa. Pet puta više nego što je potrebno za izmenu Ustava.

Sa svojim saradnicima je 9. novembra 2017. godine Skupštini Srbije predao potpise. Kazao je da je to „samo početak” i da je završeno tek jedno poluvreme utakmice koju je prethodno igrao godinu dana.

Mnogi su ga napadali tvrdeći da smrt ćerke koristi za samoreklamerstvo. Nije se obazirao na takve tvrdnje jer su oni koji ga dobro poznaju znali da to nije istina. Javno je kazao samo da iznošenje takvih stvari teško podnosi zbog porodice, zbog supruge Mirjane i ćerke Saške. One i dalje ne mogu da se naviknu na sve komentare i uvrede. One, sigurno, nisu mislile da će žrtvu Jurićeve beskompromisne borbe i one podnositi.

Rekao je i da neće odustati kada su pravni znalci izneli argumentovane tvrdnje da doživotni zatvor bez mogućnosti pomilovanja nije u skladu s Evropskom konvencijom, ali ni sa Ustavom Srbije.

Dok je sedeći u Skupštini čekao da poslanici glasaju, kroz glavu mu je prolazilo sve što se događalo od kada je Tijana ubijena, presuda njenom ubici...

U utorak je sviran kraj utakmice koju je Jurić igrao dve i po godine. Pobedio je i neće stati. Ide dalje, u neke nove utakmice za bolju budućnost dece u Srbiji.