Борац за животe деце

После две и по године беспоштедне борбе да се у српско законодавство за најтежа кривична дела уведе казна доживотног затвора, без права на условни отпуст, Игор Јурић је одахнуо. Није, како је признао, могао да се радује. Веровао је да ће усвајање измена и допуна Кривичног законика, за које је гласало 159 посланика, бити победа грађана. Преварио се. Иако је победио у тешкој бици, осећања су му била помешана. Веровао је, зарад боље будућности све деце у Србији, да ће власт и опозиција, макар по овом питању, бити уједињене. Поново се преварио.

Ипак, захвалио је и онима који су се појавили у скупштинској сали, али и свима који су у било ком тренутку, у којем је то њима одговарало, подржали иницијативу коју је покренула Фондација „Тијана Јурић”, која носи име његове брутално убијене петнаестогодишње ћерке.

После Тијанине смрти, Игор се издигао изнад личне трагедије. Одлучио је да се бори да се ниједном детету у Србији не догоди оно што се десило његовој ћерки. Јавно је рекао да „жели да верује да је његова ћерка морала да умре да се то не би дешавало другој деци” и после тога је кренуо у борбу.

Фондација коју је основао, с представницима школа, вртића, полиције, судства… почела је да држи предавања, едукације… У октобру 2017. године, њени представници одлучили су да широм Србије организују сакупљање потписа грађана који подржавају оно за шта се боре – да убице деце и трудница никада не изађу из затвора.

На штандовима који су били постављени у 40 градова, у акцији која је трајала седам дана, сакупљено је 158.460 потписа. Пет пута више него што је потребно за измену Устава.

Са својим сарадницима је 9. новембра 2017. године Скупштини Србије предао потписе. Казао је да је то „само почетак” и да је завршено тек једно полувреме утакмице коју је претходно играо годину дана.

Многи су га нападали тврдећи да смрт ћерке користи за саморекламерство. Није се обазирао на такве тврдње јер су они који га добро познају знали да то није истина. Јавно је казао само да изношење таквих ствари тешко подноси због породице, због супруге Мирјане и ћерке Сашке. Оне и даље не могу да се навикну на све коментаре и увреде. Оне, сигурно, нису мислиле да ће жртву Јурићеве бескомпромисне борбе и оне подносити.

Рекао је и да неће одустати када су правни зналци изнели аргументоване тврдње да доживотни затвор без могућности помиловања није у складу с Европском конвенцијом, али ни са Уставом Србије.

Док је седећи у Скупштини чекао да посланици гласају, кроз главу му је пролазило све што се догађало од када је Тијана убијена, пресуда њеном убици...

У уторак је свиран крај утакмице коју је Јурић играо две и по године. Победио је и неће стати. Иде даље, у неке нове утакмице за бољу будућност деце у Србији.