Čekam svoj srećan broj

Serija „Pet” podsetila nas je na talenat glumice Marije Karan, koja već nekoliko godina živi u Los Anđelesu i gradi uspešnu karijeru u Holivudu. Može se pohvaliti saradnjom s velikim glumačkim imenima, poput Žan-Kloda van Dama i Entonija Hopkinsa. Najupečatljivije uloge ostvarila je u filmovima „Smrtonosne igre” i „Obred”, kao i domaćim ostvarenjima „Kad porastem biću Kengur”, „Jesen stiže, dunjo moja”, „Sedam i po”, „Četvrti čovek”, ali i u serijama „Ljubav, navika, panika”, „Nepobedivo srce”, „Budva na pjenu od mora”, „Larin izbor”...

Iako živi u harmoničnom braku sa producentom i agentom Džoelom Lubinom, sa kojim ima sina Marka, kojeg smo i videli u nekoliko kadrova serije „Pet”, ne zaboravlja svoju porodicu i prijatelje na Starom kontinentu.

Nedostaje joj Beograd i sve ono što čini ovaj grad, a to su kolege i bližnji, pa se trudi da često dolazi. Nekada su ta putovanja i poslovne prirode, a najviše voli, kako kaže u razgovoru za „TV Reviju”, da je u rodni Beograd, pored porodice, pozove i posao.

Primećuje da se u poslednje vreme mnogo više snimaju serije nego pre.

– Jedino što nedostaje jeste autentičnost i neki koncept koji može još neko tržište da prepozna i da to nije isključivo lokalnog karaktera – smatra Marija Karan.

Šta je presudilo da prihvatite ulogu u seriji „Pet”? Publika je brzo prihvatila junake iako se čini da su daleko od nekog našeg svakodnevnog sveta?

– Mnogo se stvari poklopilo. Svideo mi se scenario, kao i ideja da su glavne junakinje žene, kasting… Baš sam srećna da posle toliko godina kod nas snimam nešto kvalitetno. Serija je gledana, i to govori sve – jasna je u svom stavu ova glumica.

Iako mnogo vremena posvećuje projektu „Balkan prodžekts”, uvek će se rado odazvati pozivima ovdašnjih producenata ako joj se svidi scenario, ideja i uloga. Otkriva nam da planira da radi i neki svoj film.

U Los Anđelesu doživljava ga kao svoj grad, ali to ne znači, priča nam, da će se navići na neke stvari koje joj ne prijaju i koje smatra da nisu dobre.

– Los Anđeles je sam po sebi vrlo specifičan i drugačiji od svih drugih gradova. On se pravi, gradi i razvija svaki dan. To je grad u koji dođete i oblikujete ga prema sebi i svojim potrebama. Kad se to tako prihvati, onda je to pravi i dobri Los Anđeles koji radi za vas – živopisno opisuje.

Po dolasku u ovaj grad, družila se najviše sa Amerikancima, ali sada ima puno i naših ljudi. U Los Anđeles dolaze i ljudi koje zna iz svih drugih gradova, pa tako ima jednu pravu internacionalnu zajednicu, kako u šali dodaje.

A njena svakodnevica izgleda ovako: svaki dan pokušava da se rekreira, ujutro se, uglavnom, čuje sa Evropom i trudi se da što manje vozi.

A kada dođe u Beograd, kako joj on danas izgleda, da li joj je dalek i stran ili je i dalje to onaj stari Beograd sa svim svojim manama i vrlinama?

– Beograd je uvek lep, pogotovo sa ljudima koje volim i koji žive u njemu. Obožavam kada su mi tu gosti iz inostranstva, jer Beograd tada sija. Sada se izvode brojni radovi u gradu koji su zakrčili centar i to mi kvari tu sliku. Ali se nadam da će grad prodisati ponovo, što pre, kad dođem sledeći put.

Otkriva nam da u i u Los Anđelesu ide na audicije.

– Dugo sam u ovom poslu i u svetu kastinga, nada, očekivanja i jedino što sam naučila jeste da budem strpljiva i da se opustim i uživam u tome što radim. Čekam svoj srećan broj!

Za svog sina Marka kaže da je razdragano, veselo i srećno dete. Obožava da sluša muziku i da svira sve instrumente. Ima potencijal i da bude dobar atleta.

– Ima neku staru dušu u sebi. Odrasta u svetu umetnosti. Za sebe kaže da je rok zvezda. Nadam se da će izabrati ono što mu ide lako i da će muzika biti uvek deo njegovog života – sa puno ljubavi priča. – Na neki način osećam da sam ga već vaspitala, da je jedna važna baza već utemeljena i da je naš odnos pun poverenja, razumevanja i poštovanja jedno prema drugom. Za sad je tu jedan mali svet u kojem je on srećan i lepo se razvija i pred nama je put pun pitanja, odgovora i raznih iskušenja. To je odrastanje i život i ja sam tu da mu pomognem i omogućim da što bolje sebe nađe u tom svetu.

Objašnjava nam i da Marka vaspitava tako što mu uvek govori istinu ili se bar trudi da mu je kaže i uvek je iskrena prema njemu.

Na pitanje ko čini njen svet, odgovara da su to gluma i umetnost.

– Mislim da kroz glumu moja ličnost potpuno može da se izrazi i zato je najviše volim. Ali veliki deo mene je i savremena umetnost, koju pratim. Odatle je izašao koncept za „Balkan prodžekts”, koji je za mene pokret i talas koji za cilj ima da prožme i poveže sve puteve kojima naši umetnici mogu da odu i neki strani da nam dođu. Želim da neka kreativna snaga koju imamo bude primećena i da zaživi u svetskom kontekstu i da na taj način deluje – podvlači i podseća:

– Osnovala sam tu organizaciju i ja sam njen direktor. Sa prijateljima „Balkan prodžekts” osmišljavamo program. Za tri godine, uspeli smo mnogo. Ove godine smo dobili rezidencijalni program u Švajcarskom institutu u Njujorku. Prva umetnica sa naših prostora koja je već u Njujorku imala čast da otvori ovaj program je Lidija Delić. Drugi projekat ove godine je u Kunsthale Bazelu za vreme „Art Bazela” sa umetnicom Dora Budor. Njen šou se otvara 23 maja.

Marija Karan kaže da bi danas bila sve, i glumica, i manekenka, i di-džej, i modni dizajner, i pevačica, i biznismenka, i konceptualni umetnik, i programer, i reditelj, fotograf…

– Ali, sva sreća, gluma je posao koji omogućava sve! Ne bih se menjala i ponovo bih izabrala glumu ili bi ona nekako našla mene – samouvereno kaže.

Tvrdi da zna puno poznatih ličnosti iz džet-set sveta, druži se sa njima, ali ne ide sa njima na ručkove, ne gledaju zajedno filmove niti letuju skupa.

– Nikome nije sjajan i glamurozan svaki dan. Ali je važno šta radite tog dana kada nije. I to je nama svima važan momenat, bio „selebriti” ili ne– podvlači.

Otkriva nam i da trenira kik-boks, pilates, jogu, rado ode i do teretane, a voli i da vozi bicikl. Hrani se zdravo i uživa u tome.

– Vreme je lepo, pa su aktivnosti u prirodi baš popularne i čest način druženja. Volim zdravu rutinu – dodaje.

– Prija mi Amerika. Svaki put kad se vratim iz ostatka sveta, osećaj je kao da sam se vratila u budućnost. Pa se onda setim da ja tu živim i super je taj osećaj. Mada, oseća se ovde i taj pritisak nekog progresivnog kapitalističkog sistema. Nema odmora da se stalno nešto stvara i napreduje. To je lepo, ali za naš balkanski mentalitet malo previše – sa osmehom priča.

Pitamo je i šta misli o TV programu:

– Pa TV program se i kod nas razvija. Snima se. To je jako bitno. Ali kaskamo, jer ne postoji razvijen sistem, a najviše se to vidi u nekom gubitku identiteta. Ali radi se puno, pa će to uspostaviti neki standard i mislim da ćemo stići iznad nekih samo lokalnih i ličnih potreba. Serija „Pet” je dobar primer jedne hrabrosti i autentičnosti.

A šta joj smeta u Americi, a šta joj se sviđa?

– Smeta mi neosvešćenost i neznanje o politici i društvu i neznanje uopšte. Mada, to je generalno stanje u svetu kada pogledamo ko su sve predsednici i šta se sve dešava. Smeta mi rasizam, jer sam bila ubeđena da ga nema. Prošlost mora da se pusti da ode da bi došla sadašnjost. A sviđa mi se sve što je ovo društvo napravilo bolje! Sviđa mi se da ima mesta za nove uspehe, da postoji sistem i da neko ko radi i ko je vredan, sigurno će uspeti – kaže za kraj razgovora Marija Karan.