Eutanazija Srbije

Protekle nedelje uvažena novinarka ovog lista gospođa Petrović je svojim tekstovima napravila pravu medijsku kampanju za određena vrlo kontroverzna rešenja koja najrazličitiji lobiji već skoro deceniju neuspešno pokušavaju da nametnu Srbiji. Ko je čitao seriju njenih tekstova objavljenih na naslovnoj strani saznao je da „Srbija uvodi” surogat-materinstvo, eutanaziju i slične stvari, zatim da je eutanazija uvedena u „velikom broju zemalja”, da bi ispod tog bombastičnog naslova mogao da pročita da su u pitanju svega četiri evropske zemlje, Kanada i jedan broj država u SAD, itd.

Svojim tekstovima u kojima su date neprecizne i netačne informacije i gde nije pozvan bilo ko od brojnih javnih aktera koji se protive ovim rešenjima, gospođa Petrović je dovela čitaoce, ali i mnoge kolege novinare u zabludu da je navodno već sve odlučeno i da će se sve te mere sigurno uvesti. O čemu je ovde reč?

Komisija koja priprema porodičnu knjigu predloga građanskog zakonika već u dva navrata (2011. i 2015) izlazila je u javnost sa svojim predlozima. U oba slučaja ultraliberalna rešenja za koja se besomučno zalaže gospođa Olga Cvejić Jančić doživela su razornu, argumentovanu kritiku i nakon burne javne rasprave političari su shvatili kolike bi probleme sve to donelo i društvu, a i njima, ako bi dozvolili da se te mere uvedu. Stoga se u oba slučaja nakon javne rasprave odustalo od donošenja zakonika i ceo posao koji se radi još od 2006. godine stavljen je ad akta. Pokojni akademik Perović, predsednik komisije, preminuo je a nije dočekao da zakonik bude usvojen.

Sada je, međutim, na njegovo mesto došao gospodin Orlić, koji je očigledno daleko liberalnijih stavova i koji se uz profesorku u penziji Cvejić Jančić pojavljuje kao najradikalniji zagovornik svih ovih kontroverznih rešenja. Poučeni prethodnim porazima ovog puta su uz očiglednu pomoć najpre krenuli u kampanju, da bi tek onda objavili sam nacrt. Naime, još pre više od mesec dana počela je nova perfidna kampanja za potpunu zabranu fizičkog kažnjavanja dece, iako nikome u javnosti nije bilo poznato šta zaista piše u tom novom zakonskom predlogu. Isto je učinjeno i sada, preko novinara, za ostale najspornije predloge, kao što su surogat-materinstvo, eutanazija i regulisanje istopolnih zajednica. Tek nakon „artiljerijske medijske pripreme” kompletan nacrt je, sa datumom 29. maj, postao dostupan na sajtu Ministarstva pravde.

Dakle, suprotno onome što novinarka Petrović tvrdi, ovo nije tekst kojim se u Srbiju, ne dao bog, bilo šta uvodi, već je ponovo reč o radnom tekstu koji tek ide na javnu raspravu. I po onome što se da videti na prvi pogled, autori su, umesto da izađu u susret kritikama i opravdanim strahovima javnosti, dodatno radikalizovali svoje predloge. Evo nekoliko ilustracija.

Ranije je surogat-materinstvo zagovarano isključivo kao mera koja će se dopuštati samo na osnovu humanih, benevolentnih motiva, gde bi neka žena bez ikakve nadoknade iznela trudnoću i to dete nakon porođaja predala ženi naručiocu koja bi se onda upisala kao stvarna majka. Čitaoci će se setiti da sam na ovim stranama govorio kako je to samo forma i da je suština uvođenja surogacije u Srbiju namera da se mi pretvorimo u Ukrajinu ili Indiju, da će i kod nas pod formom benevolentne surogacije zapravo procvetati komercijalna i da je samo pitanje kada će se i ona uvesti. Sada su autori teksta preskočili tu fazu i bez zazora uveli komercijalnu surogaciju, gde bi sirote siromašne žene iznajmljivale svoju matericu za platu od 8.000 do 15.000 evra.

Saznali smo, takođe, da autori ne odustaju od ideje da u Srbiju, kao jednu od prvih pet evropskih zemalja, uvedu i eutanaziju, odnosno da legalizuju samoubistvo i „ubistvo iz milosrđa”. Oni i njima prijateljski novinari neće javnost da obaveste kako su u Holandiji i Belgiji svega desetak godina nakon legalizacije dozvolili i da tinejdžeri koji boluju od depresije npr. mogu da traže da se podvrgnu eutanaziji, da se u zemljama koje su je uvele vrši totalitarni pritisak na lekare da im se zabrani prigovor savesti i da nužno moraju da obavljaju takve stvari, itd. U šoku sam pročitao da pisci žele da legalizuju lapot jer u predlogu stoji da porodica koja nema sredstva za izdržavanje nekog ko je dugo bolestan može da zatraži dozvolu da ga eutanazira iz socijalnih razloga.

Naravno, tu je i totalitarno nastojanje da se svaki oblik fizičkog kažnjavanja zabrani, čime autori direktno nastoje da unesu anarhiju u društvo i da raspuštenu decu sve više odvoje od roditelja i prepuste popularnoj kulturi, korporacijama i ulici kao jedinim relevantnim vaspitačima. Oni vam neće reći da je propratna pojava ove mere u SAD to da se progresivno širi dijagnoza hiperaktivnosti i da roditelji decu koju više ne smeju da suzbijaju fizičkim kaznama, uz preporuku doktora i na radost korporacija, masovno stondiraju lekovima.

Naučni savetnik Instituta za evropske studije

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista