Sme li Vučić da učestvuje u kampanji sopstvene stranke

Poenta izveštaja jeste da su izbori fer ako Aleksandar Vučić ne učestvuje lično na njima, a nisu fer ako učestvuje – ovako je premijerka Ana Brnabić ocenila zahtev Stručnog tima protesta „Jedan od pet miliona”. S njom se slažu i predstavnici vladajuće koalicije, dok opozicionari iz SzS-a kažu da predsednik ne treba da se meša u parlamentarne izbore. I analitičari su podeljeni, jedni podsećaju na aktivizam bivšeg predsednika Borisa Tadića, ocenjujući zahtev besmislenim, dok drugi kažu da predsednik ne treba aktivno da se uključuje u kampanju, „mada su i bivši predsednici to radili, ali ovo je dobar princip”. Sudeći po ovome, dijalog je na političkoj sceni Srbije vrlo teško izvodljiv.

Izborni uslovi su večna tema, a i zamerke su uvek iste – funkcioneri koriste svoje funkcije za kampanju i zatvorenost medija za opozicione stavove. Menjaju se samo oni koji o tome govore. Dok je neko na vlasti, sve je u redu sa uslovima, čim ode u opoziciju, „uslovi su nikad gori”. I to tako traje još od prvih višestranačkih izbora, a mnogo vlasti se od tada smenjivalo. I trajaće, sva je prilika. Znamo mi nas. Zato i ne čude reakcije na zahtev stručnog tima protesta „Jedan od pet miliona” da se „predsednik obaveže da ne učestvuje u izbornoj kampanji”, naročito kada znamo da vlast od početka tvrdi da iza protesta stoji Savez za Srbiju, koji ih je, u jednom trenutku, bez skrivanja i preuzeo.

Zamenik šefa poslaničke grupe SNS-a u Skupštini Srbije Vladimir Orlić odmah je reagovao na ovaj zahtev: „’Stručnjaci’ SzS-a samo potvrđuju ono što je svima poznato – protiv Aleksandra Vučića nemaju nikakve šanse na izborima. I to ovim putem priznaju. Svaka dalja priča o ’izbornim uslovima’, ’medijima’ i slično je obično maskiranje njihovog osnovnog problema – kad bira između Vučića i njih, narod apsolutnom većinom bira Vučića – tačka. Kako vreme odmiče, ta većina je sve ubedljivija, na to jednostavno nemaju odgovor.”

Šefu poslaničke grupe SPS-a Đorđu Milićeviću su „floskule o fer izborima način da opozicija prolongira izlazak na proveru pred birače, jer znaju da ni udruženi ne mogu da pređu cenzus na prvim narednim parlamentarnim izborima”. Dodaje: „Taj zahtev ne samo da je nerealan, već je i krajnje licemeran budući da se svi sećamo i Borisa Tadića i svih vlasti u kojima su oni učestvovali i njihovog ponašanja u izbornoj kampanji, s tim što su oni državne poslove radili loše. Smeta im predsednik Vučić, kao i bilo koji član vlade koji dobro radi svoj posao, ali oni će ga raditi i ubuduće, svidelo se to njima ili ne.”

Potpredsednica Stranke slobode i pravde Dragana Đilasa Marinika Tepić nam je na pitanja o reakciji vlasti na zahtev da Vučića nema u kampanji, ovako odgovorila: „Vrlo ću rado komentarisati preporuke koje je Stručni tim dao što se tiče izbornih uslova i neophodnih promena što se tiče medija da bi izbori bili fer i pošteni. U tekstu koji se bavi jednom preporukom i to sa pozicije da zahtev da funkcioneri, uključujući predsednika države, ne mogu imati takozvanu funkcionersku kampanju i da predsednik ne može biti nosilac liste predstavlja dokaz nemoći opozicije, zaista neću da učestvujem”.

Lider Dveri Boško Obradović kaže za „Politiku”: „Ako je predsednik Srbije predsednik svih građana treba da podnese ostavku na sve stranačke funkcije, da se drži svojih ustavnih nadležnosti i da se  ne meša u izborni proces. Ako su izbori fer i pošteni, SNS ne može da pobedi, bez obzira da li je Vučićevo ime u nazivu liste. Zato ih je toliko zaboleo izveštaj Evropske komisije, koji je ukazao na slom demokratije u Srbiji. Zato ćute o preporukama Stručnog tima protesta, koji jasno sugeriše put do slobodnih medija i poštenih izbora. Zato beže od dijaloga i direktnih debata u medijima i u parlamentu. Lako je pobeđivati kad su protivniku vezane ruke i noge i zapušena usta.”

Politički analitičar Dragomir Anđelković ističe da je svojevremeno Savezni ustavni sud rekao da funkcije predsednika države i predsednika stranke nisu nespojive. Izjašnjavao se o ovome i Ustavni sud Srbije, po zahtevu Hrvatsko-šokačko-bunjevačke stranke iz 2010. godine, kojim je traženo da Ustavni sud kaže može li Boris Tadić da istovremeno bude i predsednik države i predsednik stranke. Ustavni sud Srbije se proglasio nenadležnim, a bivši sudija Ustavnog suda Srbije Slobodan Vučetić je tim povodom tada izjavio: „Ustav zaista zabranjuje da predsednik republike obavlja drugu javnu funkciju, ali u njih se ne računa funkcija predsednika partije. Ustavni sud nije trebalo da se poziva na nenadležnost već da komotno potvrdi raniju odluku Saveznog ustavnog suda, koji je, mislim, s razlogom utvrdio da to nije kršenje Ustava, jer partijska funkcija nije javna funkcija u smislu Ustava”.

Zanimljivo je da je tada Vladimir Todorić kazao: „Iako u političkoj teoriji postoji mišljenje da su funkcije predsednika države i predsednika političke stranke nespojive, takvo ograničenje bi Srbiji donelo netransparentan sistem stranačkog odlučivanja”. Todorić je danas u timu Vuka Jeremića, predsednika Narodne stranke, članice Saveza za Srbiju, a SzS očito smatra da su zahtevi Stručnog tima odlični. Kad sve ovo sagledamo, u Srbiji je, izgleda, samo licemerje i pokazivanje prstom na drugog trajno.

Brnabićeva: Ne mogu da pobede Vučića na izborima, zato ne može da učestvuje na njima

Komentarišući zahtev Stručnog tima protesta, premijerka Ana Brnabić je za RTS rekla: „Je l’ predsednik Boris Tadić mogao da učestvuje na izborima kao predsednik stranke? Mogao je. Ovo je jedna posebna politička inovacija, ne samo u Srbiji nego na svetskoj političkoj sceni, koju bi oni mogli da patentiraju. Zanimljivo je, kako vi, kad nekoga ne možete da pobedite na izborima, a oni ovde apsolutno priznaju i prepoznaju da ne mogu da pobede Aleksandra Vučića ili SNS ukoliko Aleksandar Vučić učestvuje na izborima, kažu – hajde da mi proglasimo da Aleksandar Vučić ne može da učestvuje na izborima. Čekajte, gde je to normalno?”

Anđelković: Zahtev potpuno besmislen

Odlukom Ustavnog suda u vreme mandata Borisa Tadića predsednik države imao je pravo da bude i predsednik stranke, kaže Dragomir Anđelković, politički analitičar i dodaje: „Kao predsednik stranke on može da se angažuje na izborima. Otuda je zahtev da se Vučić obaveže da ne učestvuje potpuno besmislen. Ne može se tražiti od nekoga ko je najpopularniji da ne učestvuje u izbornoj trci svoje stranke. To govori o frustraciji onih koji bi želeli da dođu na vlast, a ne mogu. To govori i da ti stručnjaci nisu nikakvi stručnjaci već politički eksponenti i propagandisti, koji pokušavaju da diskvalifikuju političkog oponenta na političkoj sceni, koji je najopasniji za njihove političke prijatelje. To je kao da traže da se nekome unapred dodeli 50 odsto glasova, ili 45 odsto, pa ako dobiju još pet odsto – pobedili su.”

Stojiljković: Predsednik ne treba aktivno da učestvuje

Profesor Fakulteta političkih nauka Zoran Stojiljković kaže da je dogovor oko izbora „elementarna stvar za demokratsku kondiciju društva”. Dodaje: „Mislim da se poruka Stručnog tima odnosi na parlamentarne izbore sledeće godine, a dobro je pravilo, uz jasnu poziciju koga neko podržava, da u kampanji ne učestvuje aktivno, to se da podržati i to je odličan stav, uobičajen u evropskim demokratijama. Ne vidim da bilo gde na izborima predsednici trče od skupa do skupa svoje stranke. Nije Vučić prvi predsednik, ni raniji predsednici se nisu baš držali toga, ali to je dobar princip. I ako je Stručni tim mislio na to, dobro su mislili. Moj i stav struke jeste da se neposredno izabrani predsednik, kao predsednik svih građana, ne uključuje aktivno u političku kampanju bilo gde. On može nekom izjavom, ali i samom činjenicom da je predsednik te stranke, jasno da objavi svoje opredeljenje, i nije tu da aktivno učestvuje u kampanji.”