Сме ли Вучић да учествује у кампањи сопствене странке

Поента извештаја јесте да су избори фер ако Александар Вучић не учествује лично на њима, а нису фер ако учествује – овако је премијерка Ана Брнабић оценила захтев Стручног тима протеста „Један од пет милиона”. С њом се слажу и представници владајуће коалиције, док опозиционари из СзС-а кажу да председник не треба да се меша у парламентарне изборе. И аналитичари су подељени, једни подсећају на активизам бившег председника Бориса Тадића, оцењујући захтев бесмисленим, док други кажу да председник не треба активно да се укључује у кампању, „мада су и бивши председници то радили, али ово је добар принцип”. Судећи по овоме, дијалог је на политичкој сцени Србије врло тешко изводљив.

Изборни услови су вечна тема, а и замерке су увек исте – функционери користе своје функције за кампању и затвореност медија за опозиционе ставове. Мењају се само они који о томе говоре. Док је неко на власти, све је у реду са условима, чим оде у опозицију, „услови су никад гори”. И то тако траје још од првих вишестраначких избора, а много власти се од тада смењивало. И трајаће, сва је прилика. Знамо ми нас. Зато и не чуде реакције на захтев стручног тима протеста „Један од пет милиона” да се „председник обавеже да не учествује у изборној кампањи”, нарочито када знамо да власт од почетка тврди да иза протеста стоји Савез за Србију, који их је, у једном тренутку, без скривања и преузео.

Заменик шефа посланичке групе СНС-а у Скупштини Србије Владимир Орлић одмах је реаговао на овај захтев: „’Стручњаци’ СзС-а само потврђују оно што је свима познато – против Александра Вучића немају никакве шансе на изборима. И то овим путем признају. Свака даља прича о ’изборним условима’, ’медијима’ и слично је обично маскирање њиховог основног проблема – кад бира између Вучића и њих, народ апсолутном већином бира Вучића – тачка. Како време одмиче, та већина је све убедљивија, на то једноставно немају одговор.”

Шефу посланичке групе СПС-а Ђорђу Милићевићу су „флоскуле о фер изборима начин да опозиција пролонгира излазак на проверу пред бираче, јер знају да ни удружени не могу да пређу цензус на првим наредним парламентарним изборима”. Додаје: „Тај захтев не само да је нереалан, већ је и крајње лицемеран будући да се сви сећамо и Бориса Тадића и свих власти у којима су они учествовали и њиховог понашања у изборној кампањи, с тим што су они државне послове радили лоше. Смета им председник Вучић, као и било који члан владе који добро ради свој посао, али они ће га радити и убудуће, свидело се то њима или не.”

Потпредседница Странке слободе и правде Драгана Ђиласа Мариника Тепић нам је на питања о реакцији власти на захтев да Вучића нема у кампањи, овако одговорила: „Врло ћу радо коментарисати препоруке које је Стручни тим дао што се тиче изборних услова и неопходних промена што се тиче медија да би избори били фер и поштени. У тексту који се бави једном препоруком и то са позиције да захтев да функционери, укључујући председника државе, не могу имати такозвану функционерску кампању и да председник не може бити носилац листе представља доказ немоћи опозиције, заиста нећу да учествујем”.

Лидер Двери Бошко Обрадовић каже за „Политику”: „Ако је председник Србије председник свих грађана треба да поднесе оставку на све страначке функције, да се држи својих уставних надлежности и да се  не меша у изборни процес. Ако су избори фер и поштени, СНС не може да победи, без обзира да ли је Вучићево име у називу листе. Зато их је толико заболео извештај Европске комисије, који је указао на слом демократије у Србији. Зато ћуте о препорукама Стручног тима протеста, који јасно сугерише пут до слободних медија и поштених избора. Зато беже од дијалога и директних дебата у медијима и у парламенту. Лако је побеђивати кад су противнику везане руке и ноге и запушена уста.”

Политички аналитичар Драгомир Анђелковић истиче да је својевремено Савезни уставни суд рекао да функције председника државе и председника странке нису неспојиве. Изјашњавао се о овоме и Уставни суд Србије, по захтеву Хрватско-шокачко-буњевачке странке из 2010. године, којим је тражено да Уставни суд каже може ли Борис Тадић да истовремено буде и председник државе и председник странке. Уставни суд Србије се прогласио ненадлежним, а бивши судија Уставног суда Србије Слободан Вучетић је тим поводом тада изјавио: „Устав заиста забрањује да председник републике обавља другу јавну функцију, али у њих се не рачуна функција председника партије. Уставни суд није требало да се позива на ненадлежност већ да комотно потврди ранију одлуку Савезног уставног суда, који је, мислим, с разлогом утврдио да то није кршење Устава, јер партијска функција није јавна функција у смислу Устава”.

Занимљиво је да је тада Владимир Тодорић казао: „Иако у политичкој теорији постоји мишљење да су функције председника државе и председника политичке странке неспојиве, такво ограничење би Србији донело нетранспарентан систем страначког одлучивања”. Тодорић је данас у тиму Вука Јеремића, председника Народне странке, чланице Савеза за Србију, а СзС очито сматра да су захтеви Стручног тима одлични. Кад све ово сагледамо, у Србији је, изгледа, само лицемерје и показивање прстом на другог трајно.

Брнабићева: Не могу да победе Вучића на изборима, зато не може да учествује на њима

Коментаришући захтев Стручног тима протеста, премијерка Ана Брнабић је за РТС рекла: „Је л’ председник Борис Тадић могао да учествује на изборима као председник странке? Могао је. Ово је једна посебна политичка иновација, не само у Србији него на светској политичкој сцени, коју би они могли да патентирају. Занимљиво је, како ви, кад некога не можете да победите на изборима, а они овде апсолутно признају и препознају да не могу да победе Александра Вучића или СНС уколико Александар Вучић учествује на изборима, кажу – хајде да ми прогласимо да Александар Вучић не може да учествује на изборима. Чекајте, где је то нормално?”

Анђелковић: Захтев потпуно бесмислен

Одлуком Уставног суда у време мандата Бориса Тадића председник државе имао је право да буде и председник странке, каже Драгомир Анђелковић, политички аналитичар и додаје: „Као председник странке он може да се ангажује на изборима. Отуда је захтев да се Вучић обавеже да не учествује потпуно бесмислен. Не може се тражити од некога ко је најпопуларнији да не учествује у изборној трци своје странке. То говори о фрустрацији оних који би желели да дођу на власт, а не могу. То говори и да ти стручњаци нису никакви стручњаци већ политички експоненти и пропагандисти, који покушавају да дисквалификују политичког опонента на политичкој сцени, који је најопаснији за њихове политичке пријатеље. То је као да траже да се некоме унапред додели 50 одсто гласова, или 45 одсто, па ако добију још пет одсто – победили су.”

Стојиљковић: Председник не треба активно да учествује

Професор Факултета политичких наука Зоран Стојиљковић каже да је договор око избора „елементарна ствар за демократску кондицију друштва”. Додаје: „Мислим да се порука Стручног тима односи на парламентарне изборе следеће године, а добро је правило, уз јасну позицију кога неко подржава, да у кампањи не учествује активно, то се да подржати и то је одличан став, уобичајен у европским демократијама. Не видим да било где на изборима председници трче од скупа до скупа своје странке. Није Вучић први председник, ни ранији председници се нису баш држали тога, али то је добар принцип. И ако је Стручни тим мислио на то, добро су мислили. Мој и став струке јесте да се непосредно изабрани председник, као председник свих грађана, не укључује активно у политичку кампању било где. Он може неком изјавом, али и самом чињеницом да је председник те странке, јасно да објави своје опредељење, и није ту да активно учествује у кампањи.”