Devojka sa „strelom” prva na vatrenoj liniji

Od našeg specijalnog izveštača
Šabla – Uobičajeno uzbuđenje kakvo postoji pred svako bojevo gađanje, kao ni mnogobrojni posmatrači, nisu dekoncentrisali potporučnicu Hristinu Filipović da, lansiranjem lake protivavionske rakete sa ramena, direktno pogodi metu u vazdušnom prostoru. Gađanje je izvela na poligonu u bugarskom mestu Šabla, nedaleko od Varne, na obali Crnog mora. Zahvaljujući dobrim odnosima vojski Srbije i Bugarske, naši raketaši su već peti put od 2010. godine bili u prilici da na najbolji način provere svoju obučenost, budući da u Srbiji nema dovoljno slobodnog prostora na kojima bi se mogla izvesti gađanja ovakvom i većim raketama.
– Učestvovala sam u bojevom gađanju prenosnim raketnim sistemom za protivvazduhoplovna dejstva „strela 2M”, a zadatak je bio gađanje pokretnih ciljeva. Imala sam čast da prva otvorim bojevo gađanje – kaže Hristina.
Ona je time postala prva žena u Vojsci Srbije koja je gađala tim raketnim sistemom. „Strela 2M” je laki sistem starije generacije, ali i dalje upotrebljiv. Koristi ga i bugarska vojska, te rakete razgledali su i američki vojnici koji su učestvovali u gađanju. Naša vojska je imala ogroman broj ovih raketa nasleđenih od JNA, čak i posle NATO agresije, a onda su početkom i sredinom prošle decenije „strele 2M“ uništavane uz skromnu novčanu nadoknadu (SAD) uz obrazloženje da ne bi pale u „pogrešne ruke“ (!?) koje bi ih mogle upotrebiti pri terorističkim napadima na civilne avione.
– Posle 15 godina, poslužioci na sistemu „strela 2M“ izvršili su uspešno gađanje, a lovačka avijacija drugi put posle 2011. godine – izjavio je brigadni general Tiosav Janković, komandant 250 raketne brigade za protivvazduhoplovna dejstva, koji je na međunarodnom bojevom gađanju u Šabli obavljao i dužnost pomoćnika komandanta rukovodioca celokupnog gađanja.
Pripadnike Vojske Srbije u četvrtak je obišao ministar odbrane Aleksandar Vulin, a na licu mesta bili su načelnik Generalštaba general Milan Mojsilović i general-major Duško Žarković, komandant RV i PVO.
Raketaši iz Bugarske i Srbije, opremljeni sistemima srednjeg dometa, gađali su različite mete – od stare rakete „volhov”, koja bi eksplodirala nad pučinom a zatim bi po njenim ostacima, dok padaju, dejstvovano raketama, preko radio putem upravljive posebne raketne mete do one koja bi se polako spuštala padobranom i propelerske bespilotne letelice.
Raketaši su gađali mete na visini oko pet kilometara, udaljene oko 14 kilometara od obale, odnosno njihovih položaja. Piloti su iznad poligona gađali mete udaljene 20 kilometara, a koje su se nalazile na visini od oko sedam kilometara. Beličasti tragovi raketnih motora i eksplozija rakete u slučaju pogotka – tako je izgledalo gađanje posmatračima sa obale, koji su mogli da osete snagu motora raketa ispaljenih nedaleko od centralne zgrade poligona.
Amerikanci su bili prisutni sa lakim sistemom „avendžer”, opremljenim raketama „stinger” i sa spregnutim mitraljezom. Nije im bilo lako da mitraljezom pogode metu, koja je izgledala poput većeg avio-modela na upravljanje, ali su je sa neba „skinuli“ prvim ispaljenim „stingerom“.
Među sistemima PVO, zanimljivo je bilo videti „osu“, vozilo na šest točkova koje podseća na brod sve sa radarom koji se okreće na njenom vrhu, tražeći cilj. Naravno, gostima iz Srbije uvek je zanimljiv „S-300”, o kojem maštamo još od vremena uoči NATO agresije.
Svi ovi sistemi, kao i „neve” i „kubovi”, kojima su gađali raketaši VS, u arsenalu su bugarske armije a razvijeni su u nekadašnjem SSSR-u. I posle toliko decenija, ova sovjetska tehnika privlači pažnju, a danas je preko Bugarske i drugih država nekadašnjeg Varšavskog pakta, u naoružanju NATO-a čije su članice te zemlje. Rakete su besprekorno radile, osim jedne sa bugarskog sistema „kub” koja se srušila u more.
Atraktivno je bilo i raketiranje ciljeva na vodi iz aviona Su-25 i helikoptera Mi-24. Ovaj helikopter, veteran mnogih ratova od Avganistana do Sirije, uskoro će se naći u naoružanju VS, u modernijoj verziji Mi-35.
Bugarski ministar odbrane Krasimir Karakačanov pozvao je srpskog kolegu Vulina i članove delegacije Srbije da izbliza prate lansiranje balističke rakete „točka”, kakvim je opremljena kopnena vojska ove zemlje, a čime je završeno gađanje na obali Crnog mora. Posle nekoliko kilometara vožnje na udaljeni deo poligona, takođe na obali, nalazilo se lansirno mesto.
Čim je srpska delegacija izašla iz automobila, čula se potmula buka raketnog motora koji je ovu raketu „pogurao“, malo je reći, nebu pod oblake. „Točka“ je odletela pravo uvis, gubeći se daleko u nebeskom plavetnilu. Minut kasnije iz daljine, sa pučine, čula se eksplozija poput grmljavine. Raketa je pala na zamišljeni cilj, a iza nje na lansirnom mestu ostalo je zapaljeno rastinje, uobičajena posledica paljenja moćnog raketnog motora.