„Buba” u muzeju

Svi vole „bubu” iako svako normalan, iz dubine duše mrzi njenog idejnog tvorca.

Da li bi bilo najomiljenijeg, najkonfornijeg (u svakom pogledu), najprodavanijeg, najdugovečnijeg automobila 20. veka − „folksvagena” − „bube”, da nije bilo najsurovijeg masovnog ubice svih vremena, monstruma, diktatora, opsenara, demagoga Adolfa Hitlera? Po svoj prilici ne bi, bar ne u ovom obliku.

Svaki dizajn proizvoda zahteva određenu strategiju: istraživanje potreba ljudi, kreiranje ideje, oblikovanje, realizaciju, plasman, korišćenje. Prva dva, veoma važna koraka, u ovom slučaju, pripadaju − Hitleru. Da bi pozicionirao sebe kao vrhovnog boga nacije proklamovao je brojne benefite za svoj dobri radni narod, među kojima je i onaj da svaka porodica treba da ima svoj auto. I to kakav auto?

― Da bude jeftin, da se može kupiti racionalnom štednjom kućnog budžeta, od obične radničke plate.

― Da bude udoban za petočlanu porodicu (roditelji i troje dece), jer dobra populaciona politika zahteva nešto više od proste reprodukcije.

― Da ne sme da košta više od 1.000 rajhsmaraka.

― Da ne sme da troši više od 10 litara benzina na 100 kilometara vožnje.

Iako je Hitler sebe smatrao umetnikom, srećom po „bubu”, nije se smatrao dizajnerom, pa je oblikovanje karoserije, kao i svu konstruktivno-mehaničko-inženjersku problematiku prepustio ekspertskom timu Ferdinanda Poršea.

I tako je rođena „buba”, automobil marke folksvagen. Kao ideja promovisana je godine 1933. na Sajmu automobila u Berlinu.

Prava proizvodnja (posle nekoliko varijanti) počinje 1938, ali zbog rata biva obustavljena. Posle rata, „buba” i bukvalno osvaja ceo svet, postaje ikona dobrog dizajna. U Muzej odlazi 2003. Poslednji proizvedeni primerak na sebi nosi broj 21.529.464. Broj za Istoriju dizajna 20. veka.

Ferdinand Porše (1875–1951)

Jedan od najvećih, ako ne i najveći evropski dizajner automobilske industrije 20. veka rođen je u Češkoj − Vratislavice − tadašnja Austrougarska, u porodici sa petoro dece čiji je otac imao limarsku radnju. Još od najmlađih dana očaran je fenomenima električne struje i automobilima. Sa 15 godina radi u očevoj maloj firmi, sa 18 odlazi u Beč na studije elektrotehnike. Ženi se Bečlijkom, obilazi Istorijske muzeje, usavršava svoja znanja iz motoristike, mehanike i mašinstva. Automobilska industrija je u ekspanziji. Porše se intenzivno uključuje u poslove velikih firmi (Dajmler Motoren Geselšaft, Mercedes). Godine 1931. osniva sopstvenu firmu. Njegovo ime postaje pojam uspešnih rešenja, toliko da ga Hitler poziva da uzme učešća u realizaciji ideje „automobila za svačiji džep”, što ovaj prihvata i uspešno rešava. Po završetku rata odlazi u Francusku gde ga hapse − u zatvoru u Dižonu provodi bezmalo dve godine i biva pušten uz otkup. Živi i radi u Štutgartu, njegov rad dobija punu satisfakciju. Godine 1950. ceo grad proslavlja njegov 75. rođendan, vozeći se u njegovim automobilima i trubeći.

Arh. Radmila Milosavljević

www.dopisna-skola-ambijent.rs