Nova otimačina za Kongo

Oklevanje Zapada da oprosti osam milijardi duga DR Konga skupo je koštalo nekadašnje kolonijalne prestonice Starog sveta. Ispred očiju opreznih anglosaksonskih kreditora ratom razorene zemlje, kineski biznismeni sklopili su sa Kinšasom „posao stoleća”, vredan 9,2 milijarde dolara.

U sledećih 30 godina grupa kineskih firmi izgradiće u DR Kongu

3300 kilometara puteva, 3.000 kilometara železničkih pruga, nekoliko stotina klinika, bolnica, škola, dve hidroelektrane i još ponešto, objavio je ovih dana ambasador Kine u DR Kongu Vu Zehian. Zauzvrat, DR Kongo će sa Kinom oformiti zajedničko rudarsko preduzeće koje će eksploatisati basnoslovne ekvatorijalne rudnike bakra i kobalta, legendarne kopove Mašamba i Dikuluve. Niko pouzdano ne zna koliko je bogatstvo nalazišta rudnika Mašamba i Dikuluve.

Životno zainteresovana da obezbedi čvrstu sirovinsku bazu za privredu u silovitom usponu, Kina je prošle godine – baš u vreme pregovora o „oprostu dugova” – poslala geologe u DR Kongo: uvidom na terenu oni su procenili da Peking iz Mašambe i Dikuluve može da izvuče najmanje 10 miliona tona papreno skupog bakra i dva miliona tona kobalta. Kinesko-kongoanski sporazum o ekonomskoj saradnji podseća na Maršalov plan za Evropu posle Drugog svetskog rata. Peking Kinšasi nudi posao koji će konsolidovati ujedinjenje ratom izmučene zemlje, opisao je ugovor ovih dana u parlamentu Pjer Lumbi, ministar infrastrukture DR Konga. Najnoviji kinesko-kongoanski barter sporazum najizdašnije je pojedinačno ulaganje Pekinga na Crnom kontinentu od početka novovekovnog prodora najjače azijske privrede na teren najsiromašnijeg kontinenta.

I dok je 5.000 kontejnera kineske opreme za izgradnju puteva i modernizaciju rudnika već navodno krenulo put kongoanske luke Matadi, u Pekingu ne kriju da imaju još ambicioznih ponuda za vladu u Kinšasi. Ne obazirući sa na potvrđene poslovne ambicije Zapada u DR Kongu, Peking je vladi Žozefa Kabile spomenuo saradnju u trgovini kongoanskim dijamantima, u modernizaciji okeanske luke Matadi i u izgradnji najveću hidroelektranu na svetu pod imenom „Projekat Inge-3”.

Vest da se Kinezi „možda” interesuju za izgradnju gigantske hidroelektrane „Inge-3”, veće i od „Tri klanca” na reci Jangcekjang, zaparala je uvo vodećim zapadnim finansijerima. Naime, anglosaksonski kapital već decenijama planira da po ceni od 80 milijardi dolara blizu ušća reke Kongo u Atlantik izgradi najveću hidroelektranu na svetu. Grupa finansijera i predstavnici sedam afričkih država, među njima i DR Kongo, okupili su se prošlog meseca u Londonu da utanače detalje projekta „Grand Inga” kojima bi udaljene mušterije poput Južnoafričke Republike, Nigerije i Egipta konačno obezbedile siguran uvoz jeftine struje. Grandiozni skup, organizovan u Londonu pod plaštom grupacije G-8 najrazvijenijih zemalja, Svetskog saveta za energiju i Svetske banke imao je zadatak da spremi prezentaciju projekta „Grand Inga” za predstojeći Svetski ekonomski forum, početkom juna u Kejptaunu. Očekivanja moćnih parajlija nisu se ostvarila – delegacija vlade u Kinšasi napustila je londonsku konferenciju bez ikakvog objašnjenja, i to odmah posle njenog otvaranja.

„Sudbina grandioznog projekta izgradnje 205 metara visoke brane, 15 kilometara dugog veštačkog jezera i hidrocentrale proizvodnog kapaciteta 40.000 megavata visi u vazduhu. Da li je projekat ’Grand Inga’ deo novovekovne otimačine za prirodna bogatstva DR Konga, rudnog eldorada Crnog kontinenta”, upitao se ovih dana dnevnik JAR „Mejl end Gardijan” iz Johanesburga.

Na reci Kongo tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka već su izgrađene velike hidroelektrane „Inga-1” i „Inga-2” koje odavno izvoze struju širom Afrike, bez ikakve vajde za siromašno stanovništvo države koja je površinom veća od zapadne Evrope. Naime, čak 94 odsto žitelja najveće centralnoafričke države (ukupno 60 miliona ljudi) ni danas nema struju.

Novovekovni planeri „Grand Inge” ne razlikuju se mnogo od kolonijalnih predaka, tvrde kongoanske grupe za zaštitu ljudskih prava.

Osnovni projekat dalekovoda od hidroelektrane „Grand Inga” pokriva isključivo trase ka velikim stranim potrošačima: Nigeriji, Egiptu i Južnoafričkoj Republici. Mreža lokalnih dalekovoda za potrebe Kongoanaca nije uopšte uračunata u onih 80 milijardi dolara.

Koliki će profit ostvariti kineski kapital od korišćenja kongoanskih rudnika čije bogatstvo nije tačno utvrđeno? Kako će početi izvoz bakra i kobalta za Peking kad kanadska firma „Katanga Majns” tvrdi da je vlasnik Mašambe i Dikuluvea?

„Kineski poslovni prodor u DR Kongo izaziva dileme”, izjavio je ovih dana Benedikt Kristensen, direktor IMF-a za Afriku.

Kinšasa takođe ne krije dileme.

Posle potpisivanja barter ugovora sa Pekingom, predsednik državnog parlamenta Vital Kamere upozorio je da DR Kongo mora „pažljivo da razluči šta su interesi zemlje i da revidira sporazume ako utvrdi da su štetni”.