Нова отимачина за Конго

Оклевање Запада да опрости осам милијарди дуга ДР Конга скупо је коштало некадашње колонијалне престонице Старог света. Испред очију опрезних англосаксонских кредитора ратом разорене земље, кинески бизнисмени склопили су са Киншасом „посао столећа”, вредан 9,2 милијарде долара.

У следећих 30 година група кинеских фирми изградиће у ДР Конгу

3300 километара путева, 3.000 километара железничких пруга, неколико стотина клиника, болница, школа, две хидроелектране и још понешто, објавио је ових дана амбасадор Кине у ДР Конгу Ву Зехиан. Заузврат, ДР Конго ће са Кином оформити заједничко рударско предузеће које ће експлоатисати баснословне екваторијалне руднике бакра и кобалта, легендарне копове Машамба и Дикулуве. Нико поуздано не зна колико је богатство налазишта рудника Машамба и Дикулуве.

Животно заинтересована да обезбеди чврсту сировинску базу за привреду у силовитом успону, Кина је прошле године – баш у време преговора о „опросту дугова” – послала геологе у ДР Конго: увидом на терену они су проценили да Пекинг из Машамбе и Дикулуве може да извуче најмање 10 милиона тона папрено скупог бакра и два милиона тона кобалта. Кинеско-конгоански споразум о економској сарадњи подсећа на Маршалов план за Европу после Другог светског рата. Пекинг Киншаси нуди посао који ће консолидовати уједињење ратом измучене земље, описао је уговор ових дана у парламенту Пјер Лумби, министар инфраструктуре ДР Конга. Најновији кинеско-конгоански бартер споразум најиздашније је појединачно улагање Пекинга на Црном континенту од почетка нововековног продора најјаче азијске привреде на терен најсиромашнијег континента.

И док је 5.000 контејнера кинеске опреме за изградњу путева и модернизацију рудника већ наводно кренуло пут конгоанске луке Матади, у Пекингу не крију да имају још амбициозних понуда за владу у Киншаси. Не обазирући са на потврђене пословне амбиције Запада у ДР Конгу, Пекинг је влади Жозефа Кабиле споменуо сарадњу у трговини конгоанским дијамантима, у модернизацији океанске луке Матади и у изградњи највећу хидроелектрану на свету под именом „Пројекат Инге-3”.

Вест да се Кинези „можда” интересују за изградњу гигантске хидроелектране „Инге-3”, веће и од „Три кланца” на реци Јангцекјанг, запарала је уво водећим западним финансијерима. Наиме, англосаксонски капитал већ деценијама планира да по цени од 80 милијарди долара близу ушћа реке Конго у Атлантик изгради највећу хидроелектрану на свету. Група финансијера и представници седам афричких држава, међу њима и ДР Конго, окупили су се прошлог месеца у Лондону да утаначе детаље пројекта „Гранд Инга” којима би удаљене муштерије попут Јужноафричке Републике, Нигерије и Египта коначно обезбедиле сигуран увоз јефтине струје. Грандиозни скуп, организован у Лондону под плаштом групације Г-8 најразвијенијих земаља, Светског савета за енергију и Светске банке имао је задатак да спреми презентацију пројекта „Гранд Инга” за предстојећи Светски економски форум, почетком јуна у Кејптауну. Очекивања моћних парајлија нису се остварила – делегација владе у Киншаси напустила је лондонску конференцију без икаквог објашњења, и то одмах после њеног отварања.

„Судбина грандиозног пројекта изградње 205 метара високе бране, 15 километара дугог вештачког језера и хидроцентрале производног капацитета 40.000 мегавата виси у ваздуху. Да ли је пројекат ’Гранд Инга’ део нововековне отимачине за природна богатства ДР Конга, рудног елдорада Црног континента”, упитао се ових дана дневник ЈАР „Мејл енд Гардијан” из Јоханесбурга.

На реци Конго током седамдесетих и осамдесетих година прошлог века већ су изграђене велике хидроелектране „Инга-1” и „Инга-2” које одавно извозе струју широм Африке, без икакве вајде за сиромашно становништво државе која је површином већа од западне Европе. Наиме, чак 94 одсто житеља највеће централноафричке државе (укупно 60 милиона људи) ни данас нема струју.

Нововековни планери „Гранд Инге” не разликују се много од колонијалних предака, тврде конгоанске групе за заштиту људских права.

Основни пројекат далековода од хидроелектране „Гранд Инга” покрива искључиво трасе ка великим страним потрошачима: Нигерији, Египту и Јужноафричкој Републици. Мрежа локалних далековода за потребе Конгоанаца није уопште урачуната у оних 80 милијарди долара.

Колики ће профит остварити кинески капитал од коришћења конгоанских рудника чије богатство није тачно утврђено? Како ће почети извоз бакра и кобалта за Пекинг кад канадска фирма „Катанга Мајнс” тврди да је власник Машамбе и Дикулувеа?

„Кинески пословни продор у ДР Конго изазива дилеме”, изјавио је ових дана Бенедикт Кристенсен, директор ИМФ-а за Африку.

Киншаса такође не крије дилеме.

После потписивања бартер уговора са Пекингом, председник државног парламента Витал Камере упозорио је да ДР Конго мора „пажљиво да разлучи шта су интереси земље и да ревидира споразуме ако утврди да су штетни”.