Očekujemo investicije iz Srbije

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – Naša namera je da otvorimo što više proizvodnih pogona. U tom smislu mnogo računamo na Srbiju. Počinje primena novih zakonskih rešenja o podsticajima privredi u koje je utkana i najavljena pomoć Beograda koja treba da podstakne privrednike iz Srbije da otvaraju pogone u Srpskoj, rekao je Radovan Višković, predsednik Vlade Republike Srpske.

„Napravili smo zakonski okvir kako bismo privredne korporacije kako bi ih stimulisali na ulaganje u RS. Od rukovodstva Srbije imamo veliku pomoć. Dobili smo za razne projekte preko 30 miliona evra, samo za ovu godinu 9,3 miliona. Sada razgovaramo i o ovoj vrsti pomoći za podsticanje investicija, zbog čega sam izuzetno zahvalan rukovodstvu u Beogradu”, rekao je Višković za „Politiku”.

Za nekoliko dana na snagu stupa Zakon o podsticajima u privredi.

Poslodavci u realnom sektoru koji radnicima od 1. jula povećaju plate dobiće povrat od 30 ili 70 odsto novca na doprinose uplaćene za to povećanje. Napravljena je podela na dve grupe. U prvoj su poslodavci kod kojih radnik ima platu od najniže, to jest 450 konvertibilnih maraka (KM), pa do 550 KM (225 do 275 evra). Za svaki rast plate vratiće im se 30 odsto od doprinosa uplaćenih za to povećanje. Za one preko tog iznosa, na primer kod poslodavaca kod kojih je radnik u martu imao platu 1.000 KM KM (500 evra), a od jula dobije povećanje za 100 KM (50 evra), vratiće mu se 70 odsto od doprinosa datih za novo povećanje.

Pokušavamo da povećavamo plate u realnom sektoru kako bismo, koliko je to moguće, ljude zadržali ovde. Mnogi poslodavci se spremaju za povećanje plata. Uzgred, poslodavac ovim merama sam sebi može da smanji zbirnu stopu poreza i doprinosa, koja je u RS oko 60 odsto, a ako poslodavac, na primer, poveća platu radnicima duplo, njegovi porezi i doprinosi biće 30, a ne 60 odsto kao sada. Poslodavce stimulišemo da povećaju plate i isplate to zakonito, kroz institucije. To je privremena mera, a kada obezbedimo veći priliv sredstava u budžet, cilj nam je da smanjimo zbirne stope. One bi, recimo od 2021, mogle iznositi 50 odsto.

U RS trenutno radi 267.000 ljudi, što je najveći broj otkako se meri. Iako je stopa nezaposlenih u RS spala sa 28 na 18 odsto, netačno je da je broj na birou manji samo usled odlazaka, iako ljudi idu, što nije karakteristika samo RS već šireg regiona, čak i Hrvatske koja je u EU. Sredinom minule godine neoporezivi deo plate povećali smo sa 100 na 250 evra, pa je 40 miliona evra ostalo realnom sektoru. RS sufinansira porodiljsko bolovanje sa 50 odsto, a od 1. januara 2020. biće to 100 odsto. Oslobodili smo privrednike plaćanje poreza na dobit za mašine i opremu koje nabavljaju za proširenje proizvodnje.

Da li onda očekujete ozbiljnije investicije u RS?

U Austriji smo dogovorili da se neki pogoni iz Rumunije presele u RS. U okolinu Bijeljine pogoni auto-industrije se doseljavaju iz Poljske. Iz Hrvatske pogon konfekcije se seli u Bijeljinu. Imamo najavu značajne proizvodnje u Srpcu. Predstoje i razgovori u Štutgartu. Krenuli smo u izgradnju koridora 5C. Jahorina je trenutno možda najveće gradilište u regionu. Sa kompanijama iz Srbije vodimo progovore, na primer oko privatizacije „Levite” u Levče polju i „Šećerane” u Bijeljini. Na osnovu obećane pomoći Srbije za podsticanje privrednika da otvaraju pogone u RS, a kroz naš Zakon o podsticajima RS, svi privrednici iz Srbije koji žele da investiraju u RS imaće podsticaje kao što sada imaju privrednici iz Nemačke koji dolaze u Srbiju. Razgovaramo o vraćanju jednog dela predstavništva srpskih brendova iz Federacije BiH u RS. Bez mešanja politike u privredu ili namere da utičemo da neko radi na svoju poslovnu štetu. Ali, ako neka kompanija iz Srbije na teritoriji RS plasira 80 odsto proizvoda, a 20 odsto u FBiH, a pritom sve poreze plaća u drugom entitetu jer su tamo registrovani, želimo da otvorimo tu temu. Ako poslovna logika nalaže da su ta preduzeća registracijom u FBiH pospešila poslovanje, razumećemo. Neke kompanije iz Srbije već vraćaju sedišta u RS. U narednih deset godina nameravamo izgraditi nove energetske objekte od blizu hiljadu megavata i postati značajan izvoznik struje.

Uz trasu auto-puta do Beograda planirate i gasovod?

Autoput od Doboja, preko Vukosavlja, Brčkog i Bijeljine, prema Rači i Beogradu naš je prioritet. Za to imamo veliko razumevanje u Beogradu. Most na Rači treba da gradi i finansira Srbija, što kreće uskoro. Srbija je najavila pomoć i za izgradnju dela auto-puta od Rače prema Bijeljini. U Skupštini RS imali smo odluku o parcelaciji auto-puta, biće donet i zakon kako bismo mogli početi s rešavanjem imovinsko-pravnih odnosa i što pre krenuti s gradnjom. Na toj su trasi i upravo otpočeti radovi na koridoru 5C. Zaključili smo da, kada se već radi eksproprijacija za auto-put, treba da se obavi i za gasovod, pa će to biti objedinjeno. Radićemo i put od Bijeljine do Istočnog Sarajeva, sa kopčom prema Srbiji kod Zvornika.

Ima li po pitanju gasovoda dogovora sa Sarajevom?

Tu svako ima svoje prioritete. Oni misle da treba da se povezuju preko Hrvatske i Albanije, a mi preko Srbije. Ako bude problema za naš krak, biće i za njihov, to je čist račun. S tim da mi već imamo gasovod iz Srbije preko Zvornika i dalje do Bijeljine. Sarajevo se snabdeva gasom preko Zvornika. To je jedina trenutna veza za dotok gasa u BiH. Mi već imamo tačku ulaska i krak do Bijeljine i sada nastavljamo od Bijeljine prema Banjaluci. Tu i nije moguće napraviti nam neki poseban problem.