Lipton uspeo s čajem, ali ne i s fudbalom

Prvo međunarodno klupsko takmičenje organizovao je 1909. godine Škot ser Tomas Lipton, i danas u celom svetu poznat po čaju. Hteo je turnir na kojem će da igra po jedan najbolji klub iz Engleske, Italije, Nemačke i Švajcarske.

Ali, Englezi su odbili poziv – oni su svoj kup smatrali za svetsko prvenstvo. Da mu ne bi propala zamisao, doveo je u Torino amatersku ekipu, sastavljenu većinom od rudara, iz Vest Oklenda (sada Bišop Oklend) sa severoistoka Engleske, koja je i osvojila prvo mesto (sa po 2:0 je savladala u polufinalu Sportsko društvo iz Štutgarta, a u finalu Vintertur).

Dve godine kasnije „kralj čaja” je ponovio poduhvat. Opet je trijumfovao Vest Oklend. U polufinalu je s 2:0 pobedio Cirih, a u finalu Juventus, i to sa 6:1!

Prvo ozbiljno međunarodno klupsko takmičenje bio je Srednjoevropski kup 1927. U njemu su učestvovala i dva najbolja tima iz našeg prvenstva (Hajduk i BSK). Posle Drugog svetskog rata obnovljen je 1951, ali mu je s vremenom opadao značaj, pa je ugašen 1992.

Današnja Uefina takmičenja vode poreklo od Kupa evropskih šampiona u kome su prvu utakmicu, 4. septembra 1955. u Lisabonu, odigrali Sporting i Partizan (3:3).

Kao mustra je poslužio Latinski kup, u kojem su od 1949. igrali prvaci Španije, Italije, Francuske i Portugalije, a povod je bio što su Englezi svog prvaka Vulverhempton posle njegovih pobeda u Moskvi protiv Spartaka i Budimpešti protiv Honveda proglasili za prvaka sveta.

Urednik pariskog „Ekipa” Gabrijel Ano nije bio saglasan s tim, pa je objavio predlog da evropski šampioni igraju po kup-sistemu kod kuće i u gostima. U prvom Kupu šampiona (1955/56) učestvovale su ekipe, koje je njegov list pozvao bez obzira da li su bile 1955. prvaci države (tako je Jugoslaviju predstavljao Partizan, iako je Hajduk osvojio prvo mesto).

Već naredni Kup šampiona Uefa (osnovana 1954) uzela je pod svoje okrilje i u njemu su samo državni prvaci imali pravo da učestvuju. Liga šampiona, kojom je on zamenjen (igra se od 1992) s vremenom je povećavala broj klubova iz najjačih i najbogatijih liga, a oni iz slabijih zemalja su ostali na jednom predstavniku, koji uz to mora u kvalifikacije.

Postojao je od 1960/61. i Kup pobednika kupova (od 1972. njegov pobednik je igrao Super kup Evrope s osvajačem Kupa šampiona, a sada je to meč između pobednika Lige šampiona i Lige Evrope). Pošto nije bio profitabilan ugašen je 1999. i pripojen Kupu Uefe, nastalom 1971/72. od Kupa sajamskih gradova (prvi igran 1956–1958), pa pretvoren u Ligu Evrope (2008/09).

Kada su i u Južnoj Americi 1960. osnovali svoj Kup šampiona (Kopa Libertadores) njegov pobednik je igrao protiv osvajača Kupa evropskih šampiona za nezvaničnog prvaka sveta (Crvena zvezda je taj Interkontinentalni kup osvojila 1991, koji je od 1980. igran u Tokiju kao Tojotin kup).

Ali, Fifa od toga nije imala neki ćar, pošto nije bilo u njenoj nadležnosti. Poslednji put je odigran 2004, kada je utopljen u Svetsko klupsko prvenstvo, koje je Fifa isprobala 2000. u Brazilu i zvanično se zove Fifin klupski svetski kup.

Umesto dva tima (po jedan iz Evrope i Južne Amerike) sada učestvuje sedam (prvaci kontinentalnih federacija i šampion zemlje domaćina) i interesovanje je preneseno na celu Zemaljsku kuglu. U razigravanju za četvrtfinale igraju domaćin i prvak Okeanije, dok prvaci Evrope i Južne Amerike startuju u polufinalu u kojem ne igraju međusobno.

Igra se u finansijski dobrostojećim državama, a fudbalski prosečnim ili ispod toga (od 2005. do 2008. u Japanu, 2009. i 2010. u UAE, 2011. i 2012. opet u Japanu, 2013. i 2014. u Maroku, 2015. i 2016. još jednom u Japanu, pa 2017. i 2018. ponovo u UAE, a za 2019. i 2020. za domaćina je određen Katar).